Kada je pred Haškim tribunalom svedočio o zločinima pripadnika OVK, Muharem Ibraj iz okoline Đakovice, nije želeo da sakriva identitet. Zbg toga je izgubio sina i još pet članova uže porodice i strahuje da se vrati na Kosmet, a najveća mu je želja da ponovo vidi okupljenu porodicu Ibraj.

Muharem Ibraj iz okoline Đakovice, svedok odbrane u procesu protiv Slobodana Miloševića, jedan je od retkih Albanaca koji je pred Haškim tribunalom progovorio  o zločinima pripadnika OVK. Iako je mogao da bira, nije želeo da sakriva identitet, govorio je javno, pa zato i danas, šest godina posle svedočenja, ne može da se vrati na Kosmet.

Muharem živi, kako se to kaže „negde na teritoriji Srbiji“ od sredine 1999. godine, kada je sa porodicom napustio rodnu Metohiju.

Zbog istine koju je govorio, Muharem je ostao bez šestoro članova najuže porodice. Osvetili su mu se njegovi sunarodnici Albanci: kidnapovali su mu i ubili sina, trojicu braće i dva bratanca.

Ostali članovi, familije Ibraj, koja je u kraju važila za „prosrpski orjentisanu“, danas su po belom svetu. Muharemova supruga i četvororo dece žive kao izbeglice u jednoj evropskoj državi.

„Mnogi su ljudi morali da lažu“, kaže Muharem Ibraj. „Ja nisam hteo da izdam Srbiju, ja sam rođen u Srbiji, Jugoslaviji, i pričao sam istinu.“

Svedočenje Muharema Ibraja u Hagu ispisano je na 113. stranica, jedanaest puta se pojavio i pred Specijalnim sudom. Govorio je, kaže, ono što je znao i video. Za to vreme stizale su pretnje i ucene neistomišljenika. Kuća u okolini Đakovice je opljačkana i srušena, a imanje oduzeto, kao primer drugim albanskim porodicama.

„Ne plašim se nikoga“, ističe Ibraj. „Nisam uradio ništa loše da bih se plašio. Plašim se samo Boga, plašim se da ne izgubim obraz i ništa drugo.“

Razočarenje Muharem danas teško sakriva. Kutija metohijskog duvana koji mu šalju prijatelji i rođaci jedino mu je sećanje na rodni kraj.

Dvadeset dve godine je radio kao policajac, ali penziju nije stekao, jer mu je tek 58. godina. Danas živi od 8.500 dinara kosovskog dodatka i pomoći dobrih ljudi, koji su mu poklonili nekoliko koza i njivu koju obrađuje.

„Najveća mi je želja da se sretnem oči u oči sa Haradinajem, da mu kažem šta je uradio, to bih želeo“, kaže Ibraj.

Želja mu je i da sakupi dovoljno novca da ocu, narodnom heroju, jednoga dana podigne spomenik i naravno da,  ako Bog da, kako reče, dočeka da ponovo vidi okupljenu porodicu Ibraj.

Izvor: RTS

 

 

Ostavi poruku