SHARE

Бошњачки члан Предсједништва Босне и Херцеговине Бакир Изетбеговић тврди да ће инсистирањем на референдуму Република Српска доћи у судар с међународном заједницом, да је захтјев Хрвата за сопствени ентитет неприхватљив и пита се зашто сви Бошњаци на простору бивше Југославије не би имали јединствену исламску заједницу са реисом у Сарајеву.

“Евентуална истрајност у намјери да се референдум у РС ипак одржи неминовно ће одвести Републику Српску у судар са међународом заједницом, вјероватно у изолацију и даље погоршање животних прилика и животног стандарда грађана у РС”, каже Изетбеговић.

И као што одбацује све примједбе предсједника РС Милорада Додика да је на дјелу покушај разбијања дејтонске БиХ, тако тврди да захтјев хрватске заједнице да формирају свој ентитет не би прихватио ниједан релевантни бошњачки политичар.

“Након укидања Херцег-Босне и разбијања тзв. Хрватске самоуправе, нико неће пристати на разговоре о даљој територијалној подјели БиХ, односно подјели Федерације. Те линије подјела су покушали да исцртају оружјем, злочинима, конц-логорима, па нису успјели. Не разумијем како уопште могу помислити да ће их добити у миру, оловком”, каже Изетбеговић.

Коментаришући референдумско питање, Изетбеговић подсјећа и да су за законе којима су формирани Суд и Тужилаштво гласали и парламентарци из РС, чак сви из СНСД-а, па га тим прије чуде тврдње предсједника РС по којима се државни суд и тужилаштво баве само Србима.

Не спорећи да је било злочина на свим странама, Изетбеговић каже да је масовне злочине починила само војска босанских Срба, због чега је национална несразмјера у проценту изречених пресуда логичан резултат онога што се у Босни током рата дешавало.

Изетбеговић негира изјаве које су пренијели неки медији након сусрета представника Србије, Турске и БиХ у Карађорђеву да је посредовао у помирењу двије исламске заједнице из Санџака и додаје да на трилатералном сусрету уопште није било ријечи о том питању.

Каже да је само потегао питање опште равноправности санџачких Бошњака и заостајања тог краја у развоју инфраструктуре и економије.

Јер, како је додао, највећа незапосленост у Србији од преко 50 посто је у Новом Пазару. У том граду, објашњава он, Бошњаци чине преко 80 посто становништва, а само 30 посто их је запослено у полицији, судству, тужилаштву.

“О томе је било ријечи, а не о Зилкићу и Зукорлићу, нити о избору реиса”, појаснио је Изетбеговић.

У сваком случају, додао је, Срби треба Бошњацима да омогуће оно што су омогућили себи.

“Имају патријарха у Београду чија се духовна овлашћења протежу и на Србе пречане, дакле и оне у Босни и Херцеговини, па зашто и Бошњаци на простору бивше Југославије не би имали јединствену исламску заједницу са реисом у Сарајеву”, предлаже Изетбеговић.

Упитан да прокоментарише страховања неких представника Срба у БиХ од ширења утицаја Турске на Балкану, Изетбеговић каже да су то “неки Срби који још увијек ратују са Турцима”, али да је дошло вријеме да се и “ми, Балканци, ишчупамо из окова неповјерења, страхова, освета. Турци нуде сарадњу, помирење, инвестиције, изградњу… Не видим, заиста, у чему је проблем”.

Коначно, на констатацију из ЕУ да је на путу ка Европи, кад је ријеч о БиХ, потребна једна адреса у Сарајеву, Изетбеговић подсјећа да Срби доминирају на скоро половини босанске територије, да држе добар дио управљачких полуга у државним институцијама, те да се ништа не може учинити мимо њихове воље.

“Зашто онда Срби не би, заједно са осталима у БиХ уживали у добробити чланства у Европској унији? Шта то губе са прихватањем једне адресе ако на тој бх. адреси станује премијер Србин, командант војске Србин, директор сигурносне агенције Србин? Не губе ништа, већ добијају! Али губе итекако ако коче тај пут, ако изазивају безбједносну и економску кризу, поновни судар са међунардном заједницом, евентуалне конфликте унутар земље”, закључује Бакир Изетбеговић.

Извор: Агенције

 

SHARE

Оставите одговор