SHARE

У Скеланима се данас обиљежава 18. годишњица страдања 69 српских цивила и бораца, мјештана овог села, које су муслиманске снаге из Сребренице мучки убиле 16. јануара 1993. године.Код централног спомен обиљежја у Скеланима служен је парастос за свих 305 српских цивила и војника из овог краја који су погинули у протеклом рату.

Обиљежавању годишњице страдања Срба из Скелана у име предсједника Републике Српске (РС) Милорада Додика присуствује његов савјетник Миладин Драгичевић, те новоизабрани министар рада рада и борачко-инвалидске заштите РС Петар Ђокић.

Јаке муслиманске снаге, од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су рано у зору 16. јануара ријетко насељена српска села око Скелана и упале у ово мјесто, убијајући, пљачкајући и уништавајући све што су стигле.

Чак 69 становника овог краја убијено је тог кобног дана, а двије трећине настрадалих били су цивили међу којима и неколико дјеце. Рањено је 165 мјештана, а од 30 заробљених половина није преживјела мучења у сребреничким казаматима, док се четворо још води као нестало.

Изложено потпуном уништењу, становништво је тражећи спас, бјежало према граничном мосту ка Бајиној Башти у Србији, док су неки покушали да нађу спас препливавањем ледене Дрине.

Мост је био под сталном митраљеском ватром па је у покушају бјекства, на мосту, у његовој близини и у таласима Дрине настрадало највише цивила.

Најмлађа жртва био је петогодишњи Александар Димитријевић, док је његов брат Радислав имао свега 11 година. Они су са мајком Милицом покушали да побјегну у Бајину Башту, али су код граничног моста погођени куршумима.

Тога јутра Милена Миловановић изгубила је мужа Миленка, братића Томислава Богдановића и још неколико рођака и даљих сродника. Миловановићева каже да су цијели дан провели под мостом, јер од пуцњаве нису могли да пређу на другу страну Дрине.

Гордана Секулић, кћерка Остоје Тодоровића, убијена је на мосту, док су њена двојица синова срећом остала непогођена и данас живе са оцем Мирком у Сребреници.

Тада малољетни Цветко Ристић из Кушића остао је без породице, куће и имовине. Убијени су му родитељи, сестра и брат, чије тијело још није пронађено, а тек након 16 година обновљена му је кућа.

Муслиманске снаге су тог дана опљачкале и спалиле српска села Ћосићи, Костоломци, Клековићи, Божићи, Блажијевићи, Колари, Зечевићи, Кушићи, Стајшићи, Малташи, Стублови, Араповићи, Бујаковићи, Лијешће, дио српских Скелана и још неколико села, али нису стигли до Црвице, Жабоквице и Петриче, која су једина три српска села у сребреничкој општини која нису спаљена у протеклом рату.

Сви злочини који су се догодили на овом подручју су документовани, али извршиоци и налогодавци нису изведени пред лице правде. Насер Орић, који је пред Хашким трибуналом био оптужен за злочине над сребреничким Србима, ослобођен је кривице.

SHARE

Оставите одговор