SHARE

Новинар и аналитичар прилика на западном Балкану Тим Џуда сматра да су у овој години највећа опасност растућа политичка изолација Косова и њене потенцијалне политичке посљедице.Џуда упозорава да ће, ако Косово настави да заостаје за остатком региона, или друге земље почну да се дистанцирају од нове косовске владе, дијелом због тврдњи о изборним крађама, а дијелом због оптужби да је Хашим Тачи трговао људским органима, то могло да има дугорочне и непредвидиве посљедице.

Он то илуструје чињеницом да се, послије најновијих избора, трећа највећа странка на Косову “Самоопредељење” отворено залаже за пан-албанско уједињене, што би означило врсту “повратка у будућност” цијелог Балкана.

Џуда мисли да је пораз Србије пред Међународним судом правде у погледу косовске декларције независности био веома важан тренутак за Косово, али да је Приштина послије објављивања извјештаја Дика Мартија изгубила све предности које је том пресудом стекла.

Најважнији догађај протекле године у Црној Гори, сматра он, јесте одлука Мила Ђукановића не да се повуче, већ да “мало одступи” од сфера политике. БиХ и Македонија су прошле године углавном стајале у мјесту, док је у Хрватској догађај године хапшење Иве Санадера, које је показало да премијери било које државе у региону убудуће неће бити изнад закона.

“На нивоу региона, свакако, најважнија је `узајамна љубав` Бориса Тадића и Иве Јосиповића. То кажем у најпозитивнијем могућем смислу, јер мислим да је већ дала и да ће наставити да даје добре резултате у цијелом региону” – рекао је Џуда.

Он каже да би разговори на релацији Београд – Приштина требало да буду један од најважнијих догађаја 2011. године, али не очекује неки драматичан помак.

“До неких разговора ће свакако доћи, јер ће обје стране бити под притиском да им приступе. Не мислим, међутим, да ће резултирати неким великим помаком. Можда ће бити довољно то што су разговори уопште почели. Један од проблема јесте и то што људи у Бриселу желе да разговори почну од мање важних питања и тек онда пређу на крупније политичке проблеме.

С друге стране, знам чак и неке људе у Приштини који кажу да је такав приступ бесмислен и да треба почети управо од тих великих политичких питања, јер све остало зависи од њих. Одмах да кажем – то не подразумијева разговоре о статусу већ о другим тзв. великим питањима, као што су сјевер Косова, те евентуална подјела или размјена територије”, рекао је Тим Џуда.

Џуда мисли да је Балкан превазишао период у којем је сваког тренутка могло да дође до обнове насиља, што је могућност које се Вашингтон и Брисел највише плаше.

Што се тиче Србије, Џуда каже да очекује умјерено успјешну годину и наставак евроинтеграција, мада можда не баш и статус земље кандидата – како најављује Борис Тадић, те почетак преговора са Косовом и благи економски опоравак, иако вјероватно без већег смањења незапослености.

Слично ће, према оцјени Тима Џуде, бити и у Хрватској, чије учлањење у Европску унију он очекује у 2012. години.

Могуће значајније помаке послије вишегодишњег застоја и стагнације Џуда види у БиХ. “Све зависи од тога да ли ће се међународона заједница озбиљније посветити БиХ у току наредних годину дана. У том контексту, положај шефа одјељења нове европске дипломатске службе за Балкан сљедеће недјеље преузеће Мирослав Лајчак, некадашњи словачки амбасадор у Београду, посредник у црногорском референдуму о независности и бивши високи представник у БиХ” – напомње он.

Лајчак је, сматра Џуда, човјек који добро познаје регион и који ће као такав посветити велику пажњу БиХ. Други фактор који би могао да помогне јесу све бољи односи Београда и Загреба, што може да буде само добро за БиХ.

Он вјерује да је доласком Бакира Изетбеговића у колективно предсједништво БиХ спуштена бошњачка реторика из посљедњих неколико година, па се отвара могућност некаквог договора између Сарајева и Бањалуке, посебно ако их Брисел и Вашингтон “пријатељски” подстакну у том правцу.

Друго могуће пријатно изненађење на Балкану могао би да буде договор Скопља и Атине о имену Македоније, што је питање на којем се, како Џуда тврди, напредовало у разговорима двије стране под покровитељством УН.

SHARE

Оставите одговор