SHARE

Одлазак Мила Ђукановића (49) с власти након две деценије владавине Црном Гором, као и његовог најближег сарадника, актуелног потпредседника Владе Светозара Маровића (55) представља крај једне политичке епохе за ту државу.Мило и Свето, додуше, остају у врху Демократске партије социјалиста (ДПС), али је један политички пројекат, чији су они били и аутори и главни протагонисти, за Црну гору – завршен.

Неприкосновени партијски лидер, Ђукановић је најдуже у историји Црне Горе био биран на државне функције –  пет пута за премијера и једном за шефа државе.

Према Форбсовој листи најбогатијих председника налази се на 20. месту у свету са богатством које се процењује на 14,8 милиона долара.

Ђукановић потиче из породице којој је, рекло би се, власт у крви. У време Крлајевине Југославије, његов деда Блажо Ђукановић је био зетски Бан, а током рата је био господар Црне Горе, Боке которске и Санџака, као генерал четничких снага које су се бориле на тим просторима. Милов син носи име по деди.

Врата Савеза комуниста отворио му је отац Радован, који је био истакнути комунискички функционер, а након обарања републичке власти, јануара 1989. године, Ђукановић налази место у владајућој гарнитури.

Пут ка успеху омогућио му је Слободан МИлошевић, који је ће касније постати његов “најљући непријатељ”.

Милов напад на Милошевића 1997. године значио је и отворени раздор у ДПС-у на две опције – Ђукановићеву и присталице Момира Булатовића, који је остало лојалан Милошевићу.

Ђукановић је током својих мандата власт освајао “корак по корак”, па и сада, када поново најављује повлачење са државне функције, многи тврде да није важно на којој је он функцији, јер ће “власт увек увек бити тамо где је он”.

Грађани његове “заслуге”, посебно након проглашења независности Црне Горе, маја 2006. године мере са заслугама црногорског суверена, краља Николе.

Оптуживан је да је био умешан у шверц дувана у Црној Гори током деведесетих година, а истрага против њега је обустављена због поседовања дипломатског имунитета. Према извештају италијанске полиције, Црна Гора је 1993. године била део шверцергског ланца повезаног са сицилијанском мафијом Камором и Сакра, као и организованим криминалним синдикатима.

Србију је нападао да жели да Црну Гору прогласи криминалном државом.

Маровић је преживио “кадровски земљотрес” који је изазвала тзв. антибирократска револуција.

Рођени Которанин и становник Будве, Маровић је поднео оставку на функцију председника градске власти у Будви и прикључио се групи “младих, лепих и паметних” која је најављивала и обећавала “нову развоју филозофију”.

У предводницкој групи “антибирократске револуције”, Маровић се све до 14. конгреса СКЈ залагао за реформу те партије на две странке леве оријентације: комунистицку и социјалистицку.

Али, када је досло до оштрије поларизације око тога у врху партије, окренуо је ледја својим истомисљеницима и подржао Момира Булатовића и Мила Ђукановића.

Тај тријувират ДПС-а функционисао је складно годинама: појачане су у оквиру њега породицне и личне везе, кумствима и интензивним дружењима на спортским и културним приредбама.

Почетак раздора са Милошевићем је Ђукановића означио као “црногорског сепаратисту”, али не и Маровића, који се као Црногорац из Грбља не одриче своје српске традиције.

Он је веровао у Југославију и, како у политици није навикао да губи, он је имао слуха за избор “праве стране”.

Био је на многим високим функцијама Црне Горе, као и последњи председник Државне заједнице Србија и Црна Гора.

На месту вицепремијера се налази од прошлогодишњих парламентарних избора.

SHARE

Оставите одговор