SHARE

Хапшење Радована Караџића уследило је после једномесечног праћења мреже подршке, и само су три човека знала о току операције – тужилац Владимир Вукчевић, директор БИА Саша Вукадиновић и Мики Ракић, саветник председника Бориса Тадића, објављено је на сајту “Викиликса”.У дипломатској депеши послатој 22. октобра 2008. године Стејт департменту из америчке амбасаде у Београду, наводи се да је Дејан Михов, тадашњи шеф представништва Хашког трибунала у Београду, рекао представницима САД да је атмосфера у БИА потпуно другачија откад је Саша Вукадиновић дошао на њено чело, јер је сарадња с београдском подружницом Трибунала знатно побољшана.

“Михов је рекао да је Булатовић (Раде, ранији директор БИА) увек изврдавао обавезе и давао непроверене информације. Упорно је избегавао да одговори на питања Михова о томе да ли је БИА прикупила узорке ДНК или отиске прстију током истрага о Караџићевом боравишту”, пише у депеши коју преноси “Глас Српске”.

У поруци из Амбасаде САД у Београду се истиче да су се и њени контакти, такодје, побољшали са БИА откад је управљање преузео Вукадиновић.

“Он је увек срдачан приликом посета званичника америчке амбасаде и истиче да жели да буде сигуран да ће Младић бити ухапшен на тлу Србије, како би се показало да се у Србији поштује закон”, додаје се у депеши.

Амбасада САД у Београду извештава Стејт департмент и да у Демократској странци постоји политичка воља за закључење сарадње са Хашким трибуналом и преноси речи тужиоца за ратне злочине Синише Важића да је некадашњи министар полиције Драган Јоцић (Д С С) “мешао политику у сарадњу са Хагом”.

Наводи се и то да је значајан напредак остварен после хапшења Радована Караџића и да је прекогранична сарадња и размена информација са НАТО снагама у БиХ, такодје, побољшала могућности Владе Србије на испуњавању хашких обавеза.

“Блиски саветник потпредседника Владе Ивице Дачића рекао нам је да је Булатовић шест месеци пре формирања нове владе добио информацију о боравишту Караџића, али није ништа учинио поводом тога, првенствено због идеолошке блискости Коштунице и Караџића, и због мањка медјународног притиска”, пише у депеши.

У том документу се навооди да су после Караџићевог хапшења, Тадић, Расим Љајић, Вукчевић и други званичници јавно говорили о важности хапшења преосталих бегунаца, не само из прагматичних разлога него и због потребе за помирењем с прошлошћу.

Директор Савета за координацију сарадње са Хашким трибуналом Душан Игњатовић је, како се наводи, Амбасаду САД информисао да влада планира серију расправа о догадјајима из деведесетих година и важности рада Хашког трибунала и истакао да ће у то бити тешко убедити многе Србе, с обзиром на пуштање из хашког затвора Насера Орића и Рамуша Харадинаја.

У депеши из 2008. године се наводи да им је Михов рекао да ће најтежи задатак владе бити победити сензационалистичке и националистичке садржаје које објављују таблоиди, који углавном имају највећу моћ у обликовању јавног мишљења.

Шеф холандске дипломатије Максим Ферхаген је рекао државном секретару САД Хилари Клинтон да се српским лидерима не може веровати да ће испунити обећања и да једно говоре у личном контакту, а друго јавности, наводи се у америчкој дипломатској депеши, коју је објавио “Викиликс”.

Депеша је, под ознаком “поверљиво”, 28. јула 2009. послата амбасадама САД у Хагу, Београду и мисијама у УН и НАТО.

Клинтон и Ферхаген су, 14. јула 2009. године, разговарали о начинима за објективну процену сарадње Београда са Хашким трибуналом, преноси банајлучки лист наводе “Викиликса”.

SHARE

Оставите одговор