SHARE

Из 1 600 масовних гробница на подручју БиХ у отаџбинском рату ексхумирано је око 4 200 тијела српских цивила и припадника Војске Републике Српске /ВРС/, а 1 740 српских породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила још трага за својим најмилијим.Руководилац Оперативног тима РС за тражење несталих Горан Крчмар сматра да је политика узела пуно маха у “овој причи”, посебно у Институту за нестала лица БиХ, о чему свједочи и податак да су прошле године, од 1 200 идентификованих тијела, само 24 српске националности.

Према његовим ријечима, циљ данашње презентације података и фотографија масовних и појединачних гробница и списка логора за Србе, јесте да покаже истину о страдању Срба на простору БиХ.

“Свједоци смо да је прошле године Институт организовао изложбу о теми `Све гробнице из БиХ`, али без иједне српске. Данас имамо презентацију око 80 гробница на више од 60 фотографија”, рекао је Крчмар у Источном Сарајеву поводом обиљежавања 10. децембра – Међународног дана људских права.

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС Недељко Митровић рекао је да је од 526 логора за Србе, колико их је укупно било у БиХ, 126 било на подручју Сарајева.

Он је нагласио да жртве рата из Српске имају право да указују на кршење људских права у БиХ, јер многе породице несталих нису сахраниле своје најближе, што представља кршење једног од основних људских права.

“Сљедеће људско право које се крши у БиХ је и то што се српски народ доживљава као злочиначки. Пуно је злочина почињено над Србима, а мало злочинаца је процесуирано. Мислим да још није достигнут степен уважавања и поштовања породица погинулих и несталих, али и ратних војних инвалида и бораца”, истакао је Митровић.

Он је нагласио да они заслужују највећу пажњу институција власти, јавности и народа у РС, јер су жрвовали своје животе и дијелове тијела за Српску.

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источног Сарајева Мирко Вранић рекао је да се на изложби може видјети да су се у логорима за Србе кршила људска права.

Он је поновио да и 15 година након рата, многе породице не могу да пронађу тијела својих најмилијих да би их достојно сахраниле, наглашавајући да су неки заробљени Срби провели више од 44 мјесеца у логорима, што је више од самог трајања рата у БиХ.

Вранић сматра да БиХ, са оваквим кршењем основних људских права и са непроцесуирањем ратних злочина над Србима, не заслужује да буде чланица ЕУ.

У спомен-костурницама у Источном Сарајеву, Невесињу и Бањалуци налазе се посмртни остаци 620 неидентификованих тијела.

Данашњој презентацији присуствовали су и амбасадори Грчке и Црне Горе у БиХ, Прокопиус Манзуранис и Драган Ђуровић, предсједница Међународне комисије за нестала лица Кетрин Бомбергер, представници руске Амбасаде, те локалне и републичке власти.

SHARE

Оставите одговор