Njegovo preosveštenstvo vikarni episkop hvostanski Atanasije služio je danas, posle svete liturgije, prvi godišnji parastos blaženopočivšem patrijarhu Pavlu u manastiru Rakovica, u Beogradu.Patrijar Pavle će u istoriji srpskog naroda ostati upamćen po svojim delima, skromnosti i životu koji je u potpunosti bio posvećenom Jevanđelju.

Njegovo službovanje na mestu prvog među jednakim arhijerejima, dugo gotovo dve decenije, posebno je obeležilo ratne godine na prostoru nekadašnje Jugoslavije kada je poručivao da su „svi ljudi deca Božja“.

Ostaće upamćeno da se krajem 90-tih godina stavio na čelo nekoliko protestnih marševa protiv Slobodana Miloševića koga je SPC 2000. godine, odbacivši tradicionalnu političku neutralnost, pozvala da se povuče, a opozicione stranke da pronađu zajednički jezik.

Bio je veoma popularan u narodu, koji ga je mogao videti kako pešači od Kalemegdana prema Slaviji, ili kako se vozi javnim prevozom.

„Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi“, poručivao je patrijarh Pavle, ali i savetovao „čuvajte i neprijatelje svoje i molite se za njih jer ne znaju šta rade“.

Patrijarh Pavle je osuđivao svako nasilje i zločine, bez obzira na to ko ih je činio, bez obzira na to kom narodu su činjeni i kojoj veri.

Ustajao je vrlo rano, živeo je u potpunosti po Jevnađelju i u skladu s onim što je govorio. Nije gledao televiziju, nije slušao radio, niti je čitao novine jer znao je da su prilike takve da će ono što je važno i do njega doći.

Umeo je sve sam da popravi, bilo da su to cipele ili naočare… Sam je kuvao, šio i nijedan fizički posao mu nije bio ni stran ni težak.

Uzrečica mu je bila „Bog te video…“

Protivio se svakom luksuzu, bio je, kažu, štedljiv, ali nikako škrt. Priča se da je patrijarh jednom prilikom ispred Patrijaršije video puno luksuznih automobila  upitao čiji su. Kada je dobio odgovor da su to vozila njegovih vladika patrijarh je uzviknuo: „Bog te video…. A čime bi se tek vozili da se nisu zavetovali na skromnost“.

Njegova soba u Patrijaršiji bila je do te mere skromna da je u potpunosti podsećala na monašku keliju.

Patrijarh Pavle je gotovo tokom čitave godine bio na postu na vodi, ribu je jeo veoma retko, a meso gotovo nikad.

Govoreći na patrijarhovom odru ispred Hrama Svetog Save na Vračaru pred više stotina ljudi koji su se tu sabrali da bi patrijarha ispratili na poslednji počinak, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije poručio je da je patrijarh Pavle „sveti starac“ koji je budio skrivenu dobrotu, čovekoljublje, bogoljublje, bratoljublje u ljudima koji su ga preopoznali kao svog najrođenijeg.

„Kada se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače, ali treba živeti tako, da kada se on upokoji, ceo svet plače, a samo se on raduje“, kazao je mitropolit.

Iako je bio star i bolestan i, iako je poslednje dve godine proveo na Vojno-medicinskoj akademiji, vest da ga više nema rasplakala je Srbiju.

I dok je Srbija plakala, nebo se radovalo zato što je dobilo sveca, govorili su njegovi saradnici.

Patrijarh Pavle preminuo je u snu, u 10.45 sati, u 95. godini, na VMA, gde je od 13. novembra 2007. godine bio na lečenju.

Kao 44. srpski patrijar je izabran 1. decembra 1990. godine kao naslednik patrijarha Germana.

Po sopstvenoj želji sahranjen je u manastiru Rakovica, u Beogradu.

Ostavi poruku