Bosna i Hercegovina je načinila impresivan napredak od potpisivanja Dejtonskog sporazuma pre 15 godina, ali podeljenost među etničkim grupama blokira reforme,ocenio je visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Valentin Incko.On je, u redovnom izveštaju Savetu bezbednosti UN, koji obuhvata period od 1. maja do 22. oktobra, rekao da se njegova Kancelarija (OHR)ne može zatvoriti sve dok napredak ne bude još veći.

„Nažalost, nacionalističke agende unutar zemlje i dalje odnose prevagu nad saradnjom i kompromisom“, rekao je on.

Incko je, takođe, podsetio na ocenu Evropske komisije da je BiH načinila „ograničeni napredak“ u stvaranju uslova za ulazak u NATO i Evropsku uniju.

„Iako je bilo značajnog napretka u prvih 11 godina posle rata, u poslednje četiri godiine došlo je do stagnacije“, smatra visokipredstavnik.

Incko je rekao da politiku „nultog zbira“, u kojoj dobitak za jednog,istovremeno znači gubitak za drugog, treba da zameni „politika zasnovana na kompromisu i spremnosti za susret na pola puta“.

On je, takođe, odbacio secesiju kao rešenje za problem u BiH,rekavši da, „da je podela Bosne bila moguća mirnim putem, do nje bi došlo 1992. godine“.

Incko je pozvao međunarodnu zajednicu da nastavi snažno angažovanje u BiH, a Savet bezbednosti UN da iduće nedelje produži mandat snagama EUFOR-a u BiH.

Bosnu i Hercegovinu, koja je članica Saveta bezbednosti, na sednici je predstavljao predsedavajući Predsedništva Nebojša Radmanović.

Radmanović, predstavnik Republike Srpske u tročlanom Predsedništvu BiH, je, u okviru debate povodom šestomesečnog izveštaja o stanju u zemlji, rekao da je BiH imala manji zastoj na svom reformskom i tranzicijskom putu.

On je kao jedan od razloga naveo i to što je „ova godina bila izborna u BiH, pa su se politički subjekti više okrenuli izbornoj kampanji i pridobijanju glasova birača nego stvarnim problemima zemlje“.

Radmanović,  je rekao da je ta zemlja udruženim naporom međunarodne zajednice i domaćih vlasti ostvarila značajan napredak u posleratnom periodu, istakavši da to predstavlja pozitivan primer u odnosu na mnoga druga slična krizna područja u svetu.

„Dajte mi, molim vas, primer mirovnog sporazuma u modernoj istoriji Evrope i sveta koji je brže i uspešnije primenjen“, rekao je Radmanović.

On je naglasio da u zemlji postoje različita gledanja na položaj i dalji status Kancelarije visokog predstavnika u BiH.

„Ukoliko su posle rata postojali razlozi za postojanje Kancelarije visokog predstavnika u BiH, petnaest godina kasnije oni su bitno umanjeni“, ocenio je Radmanović.

„Danas se sve zemlje zapadnog Balkana nalaze na određenom nivou napretka prema Evropskoj uniji. BiH jeste u malom zaostajanju za susedima, ali ne toliko koliko neki žele predstaviti“, primetio je Radmanović.

On je, između ostalog, rekao da su to razlozi za ohrabrenje BiH na putu ka EU, gde i pripada, za brzu transformaciju Kancelarije visokog predstavnika, kao i za poziv liderima u BiH da se dogovaraju i urede je u skladu sa vlastitim sporazumom, bez pritisaka sa strane.

Ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin ocenio je da je „dalje

zadržavanje Kancelarije visokog predstavnika u BiH izgubilo smisao i postalo kontraproduktivno“, jer su, kako je rekao, građani BiH sposobni da sami donose odluke o sopstvenoj budućnosti, a da medjunarodna zajednica treba da sarađuje sa izabranim zvaničnicima, uključujući i one u Banjaluci.

Američka ambasadorka Rozmeri Di Karlo pozdravila je posljednja dostignuća BiH, ukidanje viza za EU i uspešne izbore, ističući da „SAD očekuju formiranje vlade koja može da ostvari napredak u reformama“.

Ona je izrazila snažnu američku podršku visokom predstavniku Incku, naglasivši da „sve strane moraju da poštuju i sprovode njegove odluke“, kao i da za zatvaranje OHR još nisu ispunjeni uslovi.

Ostavi poruku