SHARE

Босна и Херцеговина је начинила импресиван напредак од потписивања Дејтонског споразума пре 15 година, али подељеност међу етничким групама блокира реформе,оценио је високи представник међународне заједнице у БиХ Валентин Инцко.Он је, у редовном извештају Савету безбедности УН, који обухвата период од 1. маја до 22. октобра, рекао да се његова Канцеларија (ОХР)не може затворити све док напредак не буде још већи.

“Нажалост, националистичке агенде унутар земље и даље односе превагу над сарадњом и компромисом”, рекао је он.

Инцко је, такође, подсетио на оцену Европске комисије да је БиХ начинила “ограничени напредак” у стварању услова за улазак у НАТО и Европску унију.

“Иако је било значајног напретка у првих 11 година после рата, у последње четири годиине дошло је до стагнације”, сматра високипредставник.

Инцко је рекао да политику “нултог збира”, у којој добитак за једног,истовремено значи губитак за другог, треба да замени “политика заснована на компромису и спремности за сусрет на пола пута”.

Он је, такође, одбацио сецесију као решење за проблем у БиХ,рекавши да, “да је подела Босне била могућа мирним путем, до ње би дошло 1992. године”.

Инцко је позвао међународну заједницу да настави снажно ангажовање у БиХ, а Савет безбедности УН да идуће недеље продужи мандат снагама ЕУФОР-а у БиХ.

Босну и Херцеговину, која је чланица Савета безбедности, на седници је представљао председавајући Председништва Небојша Радмановић.

Радмановић, представник Републике Српске у трочланом Председништву БиХ, је, у оквиру дебате поводом шестомесечног извештаја о стању у земљи, рекао да је БиХ имала мањи застој на свом реформском и транзицијском путу.

Он је као један од разлога навео и то што је “ова година била изборна у БиХ, па су се политички субјекти више окренули изборној кампањи и придобијању гласова бирача него стварним проблемима земље”.

Радмановић,  је рекао да је та земља удруженим напором међународне заједнице и домаћих власти остварила значајан напредак у послератном периоду, истакавши да то представља позитиван пример у односу на многа друга слична кризна подручја у свету.

“Дајте ми, молим вас, пример мировног споразума у модерној историји Европе и света који је брже и успешније примењен”, рекао је Радмановић.

Он је нагласио да у земљи постоје различита гледања на положај и даљи статус Канцеларије високог представника у БиХ.

“Уколико су после рата постојали разлози за постојање Канцеларије високог представника у БиХ, петнаест година касније они су битно умањени”, оценио је Радмановић.

“Данас се све земље западног Балкана налазе на одређеном нивоу напретка према Европској унији. БиХ јесте у малом заостајању за суседима, али не толико колико неки желе представити”, приметио је Радмановић.

Он је, између осталог, рекао да су то разлози за охрабрење БиХ на путу ка ЕУ, где и припада, за брзу трансформацију Канцеларије високог представника, као и за позив лидерима у БиХ да се договарају и уреде је у складу са властитим споразумом, без притисака са стране.

Руски амбасадор при УН Виталиј Чуркин оценио је да је “даље

задржавање Канцеларије високог представника у БиХ изгубило смисао и постало контрапродуктивно”, јер су, како је рекао, грађани БиХ способни да сами доносе одлуке о сопственој будућности, а да медјународна заједница треба да сарађује са изабраним званичницима, укључујући и оне у Бањалуци.

Америчка амбасадорка Розмери Ди Карло поздравила је посљедња достигнућа БиХ, укидање виза за ЕУ и успешне изборе, истичући да “САД очекују формирање владе која може да оствари напредак у реформама”.

Она је изразила снажну америчку подршку високом представнику Инцку, нагласивши да “све стране морају да поштују и спроводе његове одлуке”, као и да за затварање ОХР још нису испуњени услови.

SHARE

Оставите одговор