SHARE

Савјет ЕУ за унутрашње послове разматраће данас укидање виза за грађане БиХ и Албаније и, како очекује белгијско Предсједништво ЕУ, позитивна одлука о томе биће донесена консензусом.Замјеник предсједавајућег Савјета министара БиХ и министар безбједности Садик Ахметовић присуствоваће Савјета ЕУ, на којој ће бити разматран коначан датум добијања визне либерализације за грађане БиХ у ЕУ, јавио је дописник Срне.

Доношење одлуке у Савјету министара посљедњи је корак неопходан како би грађани БиХ и Албаније од 1. јануара могли без виза да путују у државе чланице шенгенског споразума, након што је Европска комисија 27. маја предложила укидање виза, а Европски парламент то прихватио 7. октобра.

Белгија, која је предсједавајућа ЕУ, нада да ће бити постигнут консензус, иако су неке чланице ЕУ, као што су Француска, Данска, Шведска и Холандија, до сада показивале резерве према овоме.

Европска комисија је изашла у сусрет страховима ових држава и пружила додатне гаранције које би требало да спријече злоупотребу визне либерализације и нагли прилив имиграната из ових држава.

Мониторингом ће бити провјеравано да ли се сви тражени и достигнути стандарди поштују и то у свим договореним аспектима. То су управљање границама, строга контрола издавања и аутентичности пасоша, борба против организованог криминала и корупције, провођење споразума о реадимисији и управљање миграционим токовима између региона и ЕУ.

Други механизам, назван незванично механизам раног упозорења, биће у формату сталног дијалога, између ЕУ и БиХ и ЕУ и Албаније, о питању азиланата који желе у ЕУ.

Стављањем БиХ и Албаније на бијелу шенгенску листу, на западном Балкану само ће становницима Косова требати визе за туристичко путовање европским земљама. Остали ће моћи да без визе путују шенгенским простором у трајању до 90 дана, али без права да у земљама Шенгена бораве или раде.

То се не односи на Ирску и Велику Британију за које и даље вриједе билатерални споразуми о визном режиму.

Шенгенски простор сачињавају земље Европске уније – осим Велике Британије и Ирске – као и земље нечланице Исланд, Норвешка и Швајцарска.

Бугарска, Румунија и Кипар још у потпуности не примјењују сва правила Шенгенског уговора.

Шенгенски простор се ширио упоредо са сваким проширењем ЕУ и данас обухвата територију величине са 4,5 милиона километара квадратних на којем живи нешто више од 400 милиона становника.

Шенгенски уговор су 1985. године у граду Шенгену, на тромеђи Луксембурга, Француске и Њемачке, потписале ондашњих десет чланица Европске економске заједнице (ЕЕЗ). Све до потписивања Амстердамског уговора, 12 година касније, Шенгенски уговор је био одвојен од ЕЕЗ.

Идеја о успостављању заједничког безграничног простора у Европи постојала је и прије, па су такве договоре имале земље Бенелукса (Белгија, Луксембург, Холандија) од 1948, а Данска, Шведска, Норвешка, Финска и Исланд успоставиле су 1952. Нордијску пасошку унију.

Шенген је тако дуго остао изван структура Уније, јер се чланице нису могле сложити има ли ЕЕЗ, према оснивачким уговорима, овлаштења да укине граничну контролу између суверених држава.

Нађено је компромисно рјешење којим се грађанима Заједнице укида пасошка контрола, али остаје визуелни надзор приликом преласка копнених граница.

Данас је Шенгенски уговор дио правне стечевине Европске уније (аки коминитер) и свака промјена уговора мора се провести у складу са законском процедуром ЕУ. Правна акта којима се регулишу услови за приступање Шенгену доносе се у законодавним тијелима ЕУ квалификованом већином.

Тим правилима укидају се границе између земаља чланица Шенгенског уговора, уз истовремено јачање вањских граница. То се, прије свега, односи на имиграцијску политику, односно “заједничку политику о привременом уласку лица”, издавање виза, усклађивање контроле вањских граница и прекограничну полицијску и судску сарадњу.

Зависно о околностима, као што су безбједносна процјена или борба против криминала, земље чланице могу да суспендују примјену Шенгена на период за који саме процијене да је неопходан.

Један од важних инструмената Шенгена је Шенгенски информациони систем (СИС), међувладина база података коју заједнички користе све земље потписнице Шенгенског уговора. Намјена СИС-а је прикупљање и размјена информација које су важне за послове националне безбједности, контроле граница и провођење права.

Иако нису потписнице Шенгенског споразума, Велика Британија и Ирска су дио програма сарадње и користе се СИС-ом у циљу борбе против криминала и тероризма. Тим земљама је, међутим, ускраћен приступ базама података из “члана 96”, што је у ствари регистар “илегалних странаца”, то јест лица којима је забрањен приступ Шенгенском простору.

Централа Шенгенског информациског система је у Стразбуру у Француској, а у плану је да се наредне године оформи Европска информациона агенција, са сједиштем у пријестоници Естоније Талину, као кровна организација у оквиру које би дјеловао и СИС.

Грађанима земаља чланица Шенгена гарантује се, осим слободе путовања, и улазак и боравак у осталим шенгенским земљама, без обзира да ли су чланице Европске уније или не.

SHARE

Оставите одговор