Predsednici Srbije i Hrvatske Boris Tadić i Ivo Josipović izjavili su danas u Vukovaru da su odlučni da nastave proces pomirenja, uprkos tome što će na tom putu dve države morati da sruše još mnoge barijere, a prvi i najvažniji korak u tom pravcu biće utvrdjivanje istine o sudbini nestalih u ratu.
Tadić i Josipović su, posle sastanka sa predstavnicima hrvatskih udruženja žrtava rata, kojem je prisustvovala i predsednica Vlade Hrvatske Jadranka Kosor, poručili da su odlukom da danas posete Ovčaru i Paulin Dvor, kao mesta stradanja pripadnika oba naroda, pokazali da nema sile koja će ih sprečiti da okončaju proces pomirenja.
„Nema te politike koja će nas dvojicu sprečiti da nastavimo taj proces, to je pitanje budućnosti nas, naše dece i naših zemalja“, rekao je Josipović.
Tadić i Josipović saglasili su se da se više ne može dovesti u pitanje iskrena rešenost Srbije i Hrvatske i njihovih nadležnih institucija da učine sve što je u njihovoj moći kako bi se rasvetlila sudbina nestalih, bez obzira na njihovu nacionalnost. Predsednik Tadić je rekao da je danas još jednom potvrdio takvo opredeljenje Srbije predajući hrvatskoj strani dokumenta vukovarske bolnice.
„Kada god komisije u kojima zajedno radimo posumnjaju u lokalitet gde mogu biti ostaci nestalih, Srbija će istoga trenutka krenuti u radove otkrivajući da li tu leže nečiji ostaci, a siguran sam da je tako i na hrvatskoj strani“, kazao je Tadić.
„Mi ne šaljemo poruku samo našim sunarodnicima i gradjanima, već i medjunarodnoj javnosti, želeći da uverimo sve da je ovo prostor na kome se poštuju zajedničke vrednosti i da ovim činom dostižemo najviši nivo naše zajedničke civilizacije i posebnih kultura i čime dokazujemo da smo deo evrpskog sistema vrednosti“, objasnio je Tadić.
Tadić je istakao da je, osim izvinjenja kao ličnog čina, za trajno pomirenje dva naroda neophodno da i dve države povuku odredjene poteze u tom pravcu, a to podrazumeva i vansudsko rešavanje medjusobnih tužbi za genocid pred Medjunarodnim sudom pravde.
„Naš napor je da otvorimo drugačiju stranicu istorije. Ona podrazumeva lične geste ali i pravnu proceduru i nije dovoljno da dva pojedinca daju svoj doprinos, već i države moraju da daju doprinos“, kazao je Tadić.
Odgovarajući na pitanje hrvatskih novinara da li je dolaskom u Vukovar posredno priznao da je bilo agresije Srbije na Hrvatsku, Tadić je rekao da pravnicima i istoričarima ostavlja da utvrde šta se desilo 90ih godina prošlog veka, a da je njegova dušnost bila da načini lični gest u znak sećanja na nevine žrtve.
Tadić i Josipović odbacili su kao neumesne ocene da se posetom Vukovaru i Paulin Dvoru izjednačavaju dva zločina, budući da je na Ovčari bilo desetostruko više žrtava.
„Svi koji smatraju da se ovde radi o brojkama i matematičkom poredjenju nisu dobro razumeli svrhu današnjeg dana.
Svako ko uporedjuje zločine i žrtve duboko greši. Mi se danas ne nalazimo u matematičkoj ravni, mi ovde uspostavljamo etičku ravan.
Ako udjemo u prebrojavanja nikada ne bi mogli da se pomirimo“, objasnio je Tadić.
I predsednik Josipović je naglasio da svi koji razmišljaju o budućnosti ne mogu naći zamerke odluci da se u jednom danu posete Ovčara i Paulin Dvor, budući da odnos prema žrtvama ne sme biti selektivan.
Predsednici su bili saglasni i u stavu da proces pomirenja za koji se zalažu ne podstiču pod pritoskom EU ili SAD, već da to čine iz humanosti.
„Niko nas nije naterao na ovo, nikakav Brisel ili Vašington – ovo je naš lični čin. Niko ne treba da nas natera da budemo ljudi. Niko ne treba da me dovede u Srebrenicu, Vukovar ili bilo koje drugo mesto stradanja. To je moja moralna obaveza kao Borisa Tadića i kao predsednika Srbije“, rekao je Tadić.
„Danas smo ovde svi zajedno zbog humanosti, ljudskog pristupa žrtvi i poklona žrtvi, i da osudimo zločin.
Svako ko je pratio rad predsednika Tadića i moj u vreme kada nismo bili predsednici može se setiti šta smo govorili i zagovarali i lako zaključiti da nema Važingtona ili Brisela koji treba da nas tera na ono što smo učinili“, rekao je Josipović.
Dvojica predsednika su ponovo izrazila očekivanje da će dva naroda jednoga dana, kada pomirenje bude potpuno, imati zajednički udžbenik istorije.
