БиХ може да иде даље ка евроатлантским интеграцијама, али то подразумијева да остаје дејтонска структура БиХ, како је дефинисана Анексом четири, и нико озбиљан то не оспорава, изјавио је директор Балканског фонда за демократију Иван Вејвода.„Сви они који су долазили у БиХ из Европе или САД, а који су значајни, сасвим јасно држе до тога да се дејтонска структура не мења. То је, наравно, полазна тачка, полазна структура и основа, али треба видети који су то начини да се та ентитетска структура БиХ одржи, али истовремено створи једна ефикасна, модерна власт која омогућава БиХ да напредује ка интеграцијама“, рекао је Вејвода у интервјуу за „Глас Српске“.

Када је ријеч о унутрашњим питањима БиХ, каже он, то је један пут ка договору, који није нимало лак, јер ништа се преко ноћи неће догодити, али важно је да се види да се иде сваким даном, малим корацима у позитивном правцу. „Ако тако буде, подршка ЕУ и САД ће се наставити“, сматра Вејвода.

На питање да ли ће нове власти успјети да постигну сагласност око битних питања о којима сагласности није било протекле четири године, Вејвода је рекао да, што се конкретно тиче пописа становништва, не може да постоји једна модерна земља или модеран ентитет који може да буде без пописа, прије свега због економских разлога, планирања буџета, расхода и прихода.

„Мислим да би било целисходно да се нађе заједнички терен. Свестан сам тих питања и проблема и изазова који су постављени пред дефинисање питања у попису и мислим да би свако разуман волео да се нађе решење и да се тај попис обави опет у сврху удовољавања онога што су нужне потребе грађана да се боље живи, а боље може да се живи ако се боље планира“, нагласио је Вејвода.

Када је у питању уставна реформа или доградња, каже он, постоји проблем. „Ту морамо наравно поменути неуспели `априлски пакет` из 2006. Знамо да је Странка БиХ, странка Хариса Силајџића, тада била та која је то онемогућила, мада су сви други били за. Можемо на тренутак да замислимо где би данас БиХ била са своја два ентитета да је прошао тај пакет, али то је залудан посао. Важно је да сада сви заједно, односно сви становници БиХ и њени ентитети дођу до те ситуације да се поново омогући такав некакав уставни пакет који отвара врата даљим интеграцијама и процесима у Европи“, оцијенио је Вејвода.

Говорећи о посјети америчког државног секретара Хилари Клинтон Сарајеву, Београду и Приштини, он је рекао да је њена порука, прије свега, била порука подршке да се одржи позитивна динамика у региону чији је саставни дио БиХ и њена два ентитета.

„Њена порука је и да, као што смо видели годину и по или две уназад, да сами кључни актери политичке сцене у БиХ предузимају сами покушаје да нађу начин како да се крене даље… Мислим да је важно да је и Хилари Клинтон, као државни секретар САД, рекла заправо то исто што и други говоре. А то је: оно што се договоре актери у БиХ, јесте оно што ће бити прихватљиво и за друге под условом да то јесте плод договора. Мислим да неће бити оног притиска у класичном смислу речи, јер ми јесмо сада, хвала Богу, мирне земље и нема више насиља, нити очекујем да ће бити насиља у региону“, рекао је Вејвода.

Према његовом мишљењу, сви у региону опредијељени су за европске, па и евроатлантске интеграције и друго, сви желе да та питања која су отворена буду ријешена на миран и мирољубив начин, легално.

„То је веома важно и у том смислу се и дефинише чињеница политике ЕУ и САД, а то је сарадња са онима који су изабрани. Они су изабрани демократским путем и треба да користе она уставна и институционална средства која им стоје на располагању да би заштитили права грађана и њихов стандард, То значи да не можете да живите у изолацији, већ да морате са другима да сарађујете“, рекао је Вејвода.

Ostavi poruku