Naslovna Vijesti Danas je deseta godišnica demokratskih promena u Srbiji

Danas je deseta godišnica demokratskih promena u Srbiji

0

Danas, 5. oktobra, navršava se deset godina od masovnog protesta pristalica Demokratske opozicije Srbije kojim je iznudjeno povlačenje sa vlasti dotadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića.Petooktobarski protest u centru Beograda, ispred zgrade Savezne skupštine, organizovan je pošto je Savezna izborna komisija osporila pobedu kandidata Demokratske opozicije Srbije (DOS) Vojislava Koštunice na izborima za predsednika SRJ, održanim 24. septembra 2000.

Mada su brojni nezvanični izvori utvrdili da je Koštunica u prvom krugu izbora odneo ubedljivu pobedu nad protivkandidatom Miloševićem, Savezna izborna komisija je saopštila da je kandidat DOS osvojio 49 odsto glasova i najavila novi krug glasanja.

Koalicija 18 opozicionih stranaka je, sa druge strane, tvrdila da je Koštunica osvojio 52,54 odsto glasova i odbacila svaku mogućnost održavanja drugog kruga izbora.

DOS je u znak odgovora zakazao protest pod motom „Srbija u Beogradu“, a Miloševiću dao ultimatum da do 5. oktobra u 15 sati prizna poraz.

Ultimativno su zatražene i ostavke čelnih ljudi Radio-televizije Srbije (RTS).

Procene o broju učesnika protesta u centru Beograda se razlikuju, ali sigurno je da je to bio najmasovniji skup ikada organizovan protiv Miloševićeve višegodišnje

vladavine.

Na protestu su, pored Beogradjana učestvovale desetine hiljada gradjana iz unutrašnjosti, koji su organizovano, autobusima i privatnim automobilima, stigli

do glavnog grada.

Policijske snage su tokom dana bezuspešno pokušavale da zaustave kolonu

demonstranata na lokalnim i regionalnim pravcima u unutrašnjosti Srbije, ali i na gotovo svim prilazima Beogardu.

Demonstranti su, pošto je vreme za ispunjenje ultimatuma isteklo, upali u zgradu Savezne skupštine koju su obezbedjivale malobrojne policijske snage, a potom su zauzeli policijsku stanicu u Ulici majke Jevrosime i delimično spalili prizemlje i prvi sprat zgrade RTS.

Tokom dana je pred demonstrante na platou ispred Savezne skupštine stigao konvoj oklopnih vozila Jedinice za specijalne operacije Službe državne bezbednosti, čiji su se pripadnici, pod punom ratnom opremom, rukovali sa okupljenim gradjanima.

Milošević nije, kako je zatraženo, izborni poraz priznao 5. oktobra, ali je to učinio narednog dana.

Posle susreta sa Koštunicom 6. oktobra u ranim večernjim satima, Milošević se oko 22 časa preko jedne beogradske privatne televizije obratio gradjanima i javno

priznao poraz na predsedničkim izborima.

Milošević je tada čestitao pobedu Koštunici i izjavio da će se po povlačenju sa javne funkcije posvetiti porodici, naročito unuku Marku.

Milošević je, medjutim, 1. aprila iduće godine uhapšen, u junu izručen Haškom tribunalu za ratne zločine počinjene na protoru bivše Jugoslavije, u čijoj je

zatvorskoj jedinici tokom sudjenja i umro u martu 2006.

Koštunica je 7. oktobra 2000. položio zakletvu pred poslanicima Savezne skupštine i postao prvi demokratski predsednik SRJ.

Prema zvaničnim podacima, Koštunica je dobio 2.470.304, odnosno 50,24 odsto glasova, a Milošević 1.826.799, ili 37,15 odsto glasova.

Uporedo sa predsednickim izborima, 24. septembra su održani i izbori za poslanike Skupštine SRJ i Skupštine autonomne pokrajine Vojvodine, na kojima je DOS, takodje, odneo pobedu.

Petooktobarski protest je imao i svoje žrtve – aktivistkinja Demokratske stranke Srbije (DS S) Jasmina Jovanović poginula je kada je pala pod bager, a učesnik protesta Momčilo Stakić preminuo je od srčanog udara. U sukobima s policijom povredjeno je 65 gradjana.

Sintagma „petooktobarske promene“ se u savremenom političkom žargonu koristi kao medjaš kojim se hronološki razdvajaju dve ere postkomunističke istorije Srbije: nedemokratska i demokratska.

Iako je Srbija u demokratiju formalno zakoračila zajedno sa ostalim republikama bivše SFRJ, prvi demokratski izbori, po evropskim standardima, u njoj su održani 23. decembra 2000., i bili su tekovina petooktobarskih promena.

Na tim izborima je, posle dvomesečne vladavine „prelazne vlade“, koju su činili predstavnici DOS, Srpskog pokreta obnove (SPO) i Socijalističke partije Srbije (SPS), volja gradjana izražena u oktobru konačno dobila svoje uobličenje u sastavu parlamenta i vlade – na čijem čelu se našao prvi demokratski premijer posle 1945. godine Zoran Djindjić.

NEMA KOMENTARA

Ostavi poruku Cancel reply

Exit mobile version