Данас, 5. октобра, навршава се десет година од масовног протеста присталица Демократске опозиције Србије којим је изнудјено повлачење са власти дотадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића.Петооктобарски протест у центру Београда, испред зграде Савезне скупштине, организован је пошто је Савезна изборна комисија оспорила победу кандидата Демократске опозиције Србије (ДОС) Војислава Коштунице на изборима за председника СРЈ, одржаним 24. септембра 2000.

Мада су бројни незванични извори утврдили да је Коштуница у првом кругу избора однео убедљиву победу над противкандидатом Милошевићем, Савезна изборна комисија је саопштила да је кандидат ДОС освојио 49 одсто гласова и најавила нови круг гласања.

Коалиција 18 опозиционих странака је, са друге стране, тврдила да је Коштуница освојио 52,54 одсто гласова и одбацила сваку могућност одржавања другог круга избора.

ДОС је у знак одговора заказао протест под мотом „Србија у Београду“, а Милошевићу дао ултиматум да до 5. октобра у 15 сати призна пораз.

Ултимативно су затражене и оставке челних људи Радио-телевизије Србије (РТС).

Процене о броју учесника протеста у центру Београда се разликују, али сигурно је да је то био најмасовнији скуп икада организован против Милошевићеве вишегодишње

владавине.

На протесту су, поред Београдјана учествовале десетине хиљада градјана из унутрашњости, који су организовано, аутобусима и приватним аутомобилима, стигли

до главног града.

Полицијске снаге су током дана безуспешно покушавале да зауставе колону

демонстраната на локалним и регионалним правцима у унутрашњости Србије, али и на готово свим прилазима Беогарду.

Демонстранти су, пошто је време за испуњење ултиматума истекло, упали у зграду Савезне скупштине коју су обезбедјивале малобројне полицијске снаге, а потом су заузели полицијску станицу у Улици мајке Јевросиме и делимично спалили приземље и први спрат зграде РТС.

Током дана је пред демонстранте на платоу испред Савезне скупштине стигао конвој оклопних возила Јединице за специјалне операције Службе државне безбедности, чији су се припадници, под пуном ратном опремом, руковали са окупљеним градјанима.

Милошевић није, како је затражено, изборни пораз признао 5. октобра, али је то учинио наредног дана.

После сусрета са Коштуницом 6. октобра у раним вечерњим сатима, Милошевић се око 22 часа преко једне београдске приватне телевизије обратио градјанима и јавно

признао пораз на председничким изборима.

Милошевић је тада честитао победу Коштуници и изјавио да ће се по повлачењу са јавне функције посветити породици, нарочито унуку Марку.

Милошевић је, медјутим, 1. априла идуће године ухапшен, у јуну изручен Хашком трибуналу за ратне злочине почињене на протору бивше Југославије, у чијој је

затворској јединици током судјења и умро у марту 2006.

Коштуница је 7. октобра 2000. положио заклетву пред посланицима Савезне скупштине и постао први демократски председник СРЈ.

Према званичним подацима, Коштуница је добио 2.470.304, односно 50,24 одсто гласова, а Милошевић 1.826.799, или 37,15 одсто гласова.

Упоредо са председницким изборима, 24. септембра су одржани и избори за посланике Скупштине СРЈ и Скупштине аутономне покрајине Војводине, на којима је ДОС, такодје, однео победу.

Петооктобарски протест је имао и своје жртве – активисткиња Демократске странке Србије (ДС С) Јасмина Јовановић погинула је када је пала под багер, а учесник протеста Момчило Стакић преминуо је од срчаног удара. У сукобима с полицијом повредјено је 65 градјана.

Синтагма „петооктобарске промене“ се у савременом политичком жаргону користи као медјаш којим се хронолошки раздвајају две ере посткомунистичке историје Србије: недемократска и демократска.

Иако је Србија у демократију формално закорачила заједно са осталим републикама бивше СФРЈ, први демократски избори, по европским стандардима, у њој су одржани 23. децембра 2000., и били су тековина петооктобарских промена.

На тим изборима је, после двомесечне владавине „прелазне владе“, коју су чинили представници ДОС, Српског покрета обнове (СПО) и Социјалистичке партије Србије (СПС), воља градјана изражена у октобру коначно добила своје уобличење у саставу парламента и владе – на чијем челу се нашао први демократски премијер после 1945. године Зоран Дјиндјић.

Ostavi poruku