Водећи белгијски политичар франкфонски социјалиста Лорет Онкелинкс, која је и потенцијални кандидат за функцију премијера, изјавила је да грађани Белгије треба да се „спреме за распад земље“ након неуспјеха разговора о формирању нове владе.

Окелниксова, коју сматрају могућим насљедником шефа партије Елија Ди Рупа, који се повукао из преговора о формирању владе, рекла је да цијела нација треба да буде спремна за распад Белгије, јер ће се у супротном суочити са пропасти.

„Надајмо се да до тога неће доћи, јер – ако се земља распадне – онај наслабији платиће највећу цијену. С друге стране, ми не можемо игнорисати да то жели велики дио фламанске популације. Тако да се морамо спремити за распад Белгије. У писмима које примам, бројни људи сматрају да је то веома могуће“, рекла је она у интервјуу за лист „Дерније уре“ .

Међутим, предсједник ЕУ и бивши белгијски премијер Херман ван Ромпеј и даље сматра да постоји шанса за постизање рјешења у дуготрајним преговорима.

Белгијски краљ Алберт Други прихватио је оставку Рупа и задужио предсједнике два дома парламента да наставе „посредничку мисију“, саопштено је из краљевске палате.

„То је неопходно за економску и социјалну добробит наших грађана и провођење неопходних реформи институција“, наводи се у саопштењу.

Задатак предсједника домова белгијског парламента Андра Флоа из Валоне и фламанског националисте Данија Питерса биће да покушају да врате повјерење двије лингвистичке заједнице, кажу аналитичари у Бриселу, преноси ДПА.
Ди Руп, којег је краљ након избора 13. јуна поставио да руководи прелиминарним коалиционим преговорима, покушавао је да уравнотежи захтјеве Фламанаца за већу самосталност региона Фландрије са интересима франкофонских Белгијанаца, који страхују да би тај процес осамостаљивања на крају довео до распада земље.

Према његовим ријечима највећа фламанска партија Нова фламанска алијанса /Н-ВА/, која се залаже за независност, одбацила је пакет уступака ради пуне аутономије Фландрије.

Водећи франкофонски социјалиста Филип Моро рекао је да је Белгија на ивици „прогресивне сепарације“.

Некада табу тема међу сиромашнијим франкофонским дијеловима Белгије – могућност распада – сада је много ближа и реалнија. Шеф владе Валоне Руди Демот рекао је државном радију „РТБФ“ да су све опције на столу.

У међувремену, десетине хиљада Фламанаца учестовало је прије неколико дана у годишњим демонстрацијама, у којима симболично „окружују“ Брисел на бициклу или пјешке како би подсјетили локално становништво да су окружени Фламанцима.

Белгија, која није успјела да формира Владу ни три мјесеца након избора, подијељена је на Фландрију – у којој се говори холандски, и Валонију – у којој се говори француски језик.

Два региона имају несугласице због подјеле власти и новца, а избори 13. јуна продубили су те подјеле, јер су на власт у регионима дошле двије дијаметрално супротне политичке партије.

Ostavi poruku