SHARE

У Великом Борку, код Барајева, данас ће бити обележена 205. годишњица оснивања Правитељствујушћег совјета српског, претаче савремене Владе Србије,   који је установљен за време Првог српског устанка.Тим поводом биће одата почаст српским устаницима и положени венци на споменик кнезу Сими Марковићу, на чијем је имању, на Велику Госпојину 1805. године, одржана оснивачка скупштина Совјета.

Одлука о оснивању овог органа, који ће временом прерасти у српску владу, један је од најзначајнијих потеза устаничких првака, са Карадјордјем на челу.

Совјет је, уз Скупштину устаничких првака, представљао први стални орган власти и, мада је деловао само неколико година, његова је огромна важност у томе што је означио почетак обнове српске државности након вишевековне отоманске владавине.

За првог председника Совјета изабран је прота Матеја Ненадовић, а за совјетника Београдске нахије Павле Поповић из Вранића.

Совјет се састојао од 12 изабраних представника из 12 нахија,

медју којима се председник бирао сваког месеца, а од 1811. године у Совјет су уведени и министри, тадашњи попечитељи.

Они су, такодје, бирани из реда чланова Совјета, а били су

задужени за војску, финансије, правду, просвету, цркву, иностране

и унутрашње послове.

Прво седиште Совјета било је у манастиру Вољавча под Рудником,  а убрзо затим у манастиру Боговадје, где је овај први извршни орган власти израдио свој печат, грб Србије, крст са четири оцила, као и грб древне Тривалије, старог назива за Србију.

По ослободјењу Смедерева 1806. године, Совјет се преселио у тај

град, а по ослободјењу Београда 1807. у данашњу српску престоницу,  где је остао до привременог пораза Србије 1813. године.

Стварање Совјета било је израз потреба ослободилачке борбе српског народа против турског ропства, тадашњих унутрашњих супротности и политицке борбе, као и спољнополитичких утицаја и борбе великих сила око устаничке Србије.

Према историјским подацима, Карадјордје је пристао на оснивање Совјета да би му помогао око сложених војноорганизационих и спољнополитичких проблема, али га је један део српских војвода схватио као средство борбе против Карадјордја.

Мада је био изложен борбама и амбицијама појединаца, потресан унутрашњим и спољним неприликама, Совјет је стално ширио делокруг рада и обједињавао напоре устаника у ослободилачкој борби од турака.

Поред тога, Совјет је стварао услове за бржи економски, културни и друштвени развој Србије и сузбијао нахијски сепаратизам.

Под Карадјордјем, Совјет је имао историјску улогу, јер се поред ослободјења од Отоманског царства, борио и против феудалне подвојености и за коначну победу буржоаске револуције у Србији.

Годишњица оснивања Совјета српског традиционално се обележава о оквиру  манифестације “Дани кнеза Симе Марковића” који су ове године почели 15. августа и трају до 1. септембра.

SHARE

Оставите одговор