SHARE

Истражитељ тужилаштва Хашког трибунала, полицајац из Пољске Томаш Блашчик, потврдио је данас на суђењу Радовану Караџићу аутентичност биљежница заплијењених у стану супруге Ратка Младића у Београду, приликом претреса обављених у децембру 2008. и фебруару 2010. године.Караџић је нагласио да “одбрана не оспорава да се ради о дневницима Ратка Младића, али сматра да дневник није документ по себи, јер није језички потпун”.

Караџићев правни савјетник, амерички адвокат Питер Робинсон, навео је да је тим одбране прегледао све биљежнице у току љетне паузе у Трибуналу. Уз оцјену да су оне одбрани “од веће користи него што се очекивало”, Робинсон је истакао да “не сматра да је фер да оне буду у цијелости прихваћене у доказе, јер не постоји могућност да се Младић о њима испита”.

Судско вијеће закључило је да, с обзиром да одбрана не доводи у питање аутентичност биљеженица, оне могу у цијелости да буду усвојене у спис, а вијеће ће на крају поступка закључити о њиховој доказној тежини.

Описујући како је Тужилаштво дошло до Младићевих биљежница, Блашчик је рекао да су власти Србије меморандумом обавијестиле тужиоце о заплијењеном материјалу, послије чега су послате скениране верзије на ЦД-ромовима. Оба претреса, како је прецизирано, обављена су у кући у којој живе Младићева супруга Босиљка и син Дарко, у Улици Благоја Паровића 117а у Београду.

Блашчик је рекао да је, послије првог претреса и обавјештења српских власти, у фебруару 2009, истражни тим наредног месеца прегледао материјал, послије чега су од Србије затражени оригинали.

“Отишао сам 25. или 26. марта у Београд да их прегледам и одабрао сам најважније материјале за нашу истрагу, пет бележница и четири видео-траке”, рекао је Блашчик, додавши да је се по преостали материјал вратио у априлу, и све предао јединици за доказе у Хагу.

Он је нагласио да су, “од времена добијања од тужиоца за ратне злочине у Београду, до предаје јединици за доказе, све биљежнице биле код њега”.

Према Блашчиковим ријечима, у претресу од 23. фебруара ове године заплењени су и “многи други предмети, не само биљежнице”, али о томе данас није било ријечи у судници. У складу са одлуком суда, није се говорило о Младићевим тракама, за чије су прегледање тиму одбране одобрене двије недјеље током којих ће главни претрес против Караџића бити обустављен.

Блашчик је рекао да се о аутентичности биљежница разговарало са генералом Манојлом Миловановићем, и да је за то искоришћена прилика када је он био у Хагу као свједок на суђењу Јовици Станишићу и Франку Симатовићу.

Према његовим ријечима, Миловановић је потврдио да је већину страна руком исписао Младић.

Блашчик је навео да је у биљежницама било и других рукописа, односно докумената који су у њих били убачени, али се у време док је Тужилаштво имало само скенирану верзију није могло закључити гдје су ти докуметни били убачени.

Ради потврде аутентичности биљежница, Тужилаштво је већу приказало део снимка са састанка од 11. јула 1995. године у хотелу “Фонтана” у Братунцу, када је Младић разговарао са тадашњим командантом холандског батаљона УНПРОФОР-а Томом Каремансом и представнцима муслиманског становништва. На снимцима се види како је, осим пуковника ВРС Радисава Јанковића, биљешке водио и Младић, а оне се поклапају са садржајем разговора забиљеженог и на снимку. Оригиналну црвену биљежницу са тог састанка свједок је идентификовао пред судским вијећем.

Други приказани снимак настао је 19. јула 1995, на Бокашници, близу Жепе, гдје су се састали официри ВРС, Украјинског батаљона и становници Жепе. Младић је том приликом разговарао са љекаром из Жепе Бењамином Куловцем и Хамдијом Торлаком. На снимку се види Младићева отворена биљежница.

Блашчик је, у Караџићевом унакрсном испитивању, рекао да је знао да је један претрес Младићеве куће био извршен највероватније 2006. године. Одговарајући на питање како то да су први примјерци биљежница пронађени у децембру 2008, Блашчик је одговорио да је “то занимало и истражитеље и да им је објашњено да су тад тражили само бјегунца, није их занимала документација”.

На питање зашто није сав материјал заплијењен 2008, Блашчик је одговорио: “Материјали који су тада заплијењени били су видљиви и доступни свима, а метеријали из 2010. су били скривени, дио на тавану, а дио у спаваћој соби Босиљке Младић”.

Караџић је изнио већи број примедби на превод садржаја Младићевих биљежница. Свједок је рекао да он на њих не може да одговори, јер, иако може да комуницира на српском, није екперт, а и предсједавајући судија О-Гон Квон је упозорио оптуженог да ће “имати прилике да оспорава превод, али да ово није тај тренутак”.

“Свједок је овде да потврди аутентичност, ланац примопредаје и начин чувања, а не садржај биљежница”, истакао је Квон.

На Караџићево питање да ли је Младићева породица “била под притиском одавде, који је спроведен у Србији”, Блашчик је одговорио да му “таква ситуација није позната”. Караџић је свједока питао и да ли је “оно што се дешава нашим породицама локална самовоља или производ вашег притиска”, поручујући да је “боље третиран брат Осаме бин Ладена него наша дјеца”. Тужилаштво је приговорило да се тиме “скреће у говоре и бесмислице”, са чиме се сложило судско вијеће.

Суђење Караџићу биће настављено 6. септембра. У току обустве главног претреса, 3. септембра, биће одржана статусна конференција у овом предмету, на којој е бити размотрено питање дужине преосталог суђења.

“Забринути смо и жељели бисмо да испитамо могуће начине да суђење буде подношљиво у смислу дужине и количине доказа”, изјавио је судија Квон.

SHARE

Оставите одговор