SHARE

Политичка права српског народа који живи у региону су углавном мања него што је је то био случај претходних година, изузетак у потпуности представља Румунија, док су извесна побољшања забележена у Словенији и Македонији, речено је данас на представљању другог годишњег Извештаја о политичким правима српског народа у региону.

На основу извештаја, који се односи на око два милиона Срба који живе у осам држава – Босни и Херцеговини, Хрватској, Црној Гори, Македонији, Словенији, Албанији, Румунији и Мадјарској – може се закључити да српски народ не ужива у пуној мери загарантована политичка права.

У извештају се наводи да Србија до сада није показала вољу за трајнијом политиком према српском народу у региону, и да недавно усвојени Закон о дијаспори даје много већи утицај исељеницима у ванбалканским државама него Србима из региона.

Поред великих речи и значајне формалне активности, пажљива анализа деловања српске дипломатије и државних установа задужених за спољну, просветну и културну политику, јасно показује да није дошло до значајних промена у државној политици у односу на претходну годину, истакнуто је у извештају.

Председник невладине организације “Напредни клуб” Чедомир Антић истакао је да званична Србија није у довољној мери заступала, нити се борила за права српског народа, и додао да о томе сведоче политички програм владе, али и радикално смањена финансијска средства посвећена српском народу у региону.

“Поред релативно горег стања у коме се налази српски народ у БиХ, Црној Гори и Хрватској, стагнације која је у присутна у Албанији и Мадарској, може да се каже да је стање права српског народа добро и у пуној мери задовољавајуће у Румунији”, рекао је Антић.

Он је истакао да је у прошлој години дошло до напретка права српског народа у Словенији и Македонији.

Један од аутора извештаја Милан Динић рекао је да је, и поред бројних састанака највиших државника Србије и Хрватске, највећи број питања и проблема и даље отворен.

Проблеми који утичу на положај Срба у Хрватској су питање повлачења хрватске тужбе против Србије, недефинисана граница на Дунаву, положај српске заједнице, људска права Срба, проблеми у враћању имовине, нерешена питања пензије и необјављене оптужнице.

“И поред релаксираних односа са Хрватском, није дошло до конкретних искорака који ће решити конкретне проблеме”, рекао је Динић.

У извештају је наведено да у БиХ постоји снажан притисак ради лишавања права српског народа на конститутивност и укидање Републике Српске, док се симболичан број прогнаних Срба вратио у БиХ.

Српском народу у Албанији и Мадјарској нису испуњена сва права које су те државе законски омогућиле својим мањинама, док у Црној Гори, према речима Игора Јарамаза, Срби и даље остају “најобесправљенија скупина”.

Иако Срби чине трећину становништва, ниједан Србин није на челу неке од образовних установа, нема судија српске националности у вишим судовима, а на имовину и вернике Српске православне цркве врше се константни притисци, истакао је Јарамаз.

У Словенији и Македонији Србима није омогућена слобода вероисповести, али постоје помаци када је реч о службеној употреби језика и финансирању, указано је на скупу.

SHARE

Оставите одговор