Član Predsjedništva BiH iz Republike Srpske Nebojša Radmanović rekao je danas u Zvorniku da nema potpuno jasnih signala šta će se desiti u vezi sa imenovanjem specijalnog izaslanika EU za Balkan i dodao da ne vidi šta bi on mogao posebno da uradi.

„Nije stvar nas u BiH da kažemo hoće li EU imenovati specijalnog izaslanika za Balkan. Ako bi se radilo o čovjeku koji bi mogao dobronamjerno i savjetodavno da pomogne čitavom regionu u razvoju demokratije i imao određena sredstva na raspolaganju za razvoj ovog prostora, onda je to dobro“, rekao je Radmanović.

Prema njegovim riječima, ako bi specijalni izaslanik došao „kao neki kolonijalni imperator, a BiH je već imala jednog takvog visokog predstavnika, onda je bolje da uopšte ne dolazi, jer BiH od njega ne bi imala koristi“.

Radmanović je naglasio da je eventualno imenovanje specijalnog predstavnika „stara priča“ koja izaziva veću pažnju u BiH nego u EU.

„Nama je važno da dođe do transformacije Kancelarije visokog predstavnika u BiH koja je već postala anahrona i koja je, prema mom viđenju, trebalo davno da prestane sa radom“, rekao je Radmanović novinarima.

On je dodao da je čitav mandat proveo boreći se protiv zadržavanja OHR-a u BiH, jer, i prema ocjeni Brisela, OHR koči put BiH prema EU.

Radmanović je naveo da se BiH približava NATO-u prema odlukama svih organa u BiH, a kad je riječ o RS onda prema zaključcima i deklaracijama Narodne skupštine RS iz 2005. godine koji su preneseni u Zakon o oružanim snagama BiH.

„Tu je jasno rečeno da svi organi u BiH – Predsjedništvo, Parlamentarna skupština i Savjet ministara, moraju raditi na reformama koje BiH približavaju NATO-u“, rekao je Radmanović.

Ističući da je to s jedne strane dobro, jer se vrši reforma oružanih snaga, on je rekao da sa druge strane nije dobro jer su građani RS u velikom procentu protiv približavanja NATO savezu.

„BiH nije ni blizu NATO-u. Ono što nam je rečeno da smo primljeni u Akcioni plan za članstvo (MAP) uslovno pokazuje da se sada neće ostvariti još za godinu dana, jer ostvarivanje MAP-a počinje svakog septembra“, rekao je Radmanović.

On je podsjetio da je BiH imala uslov da riješi pitanje vojne imovine do septembra, što nije urađeno i što znači da eventualno ostvarivanje MAP-a može da počne u septembru 2011. godine.

Podsjećajući da je Hrvatska bila sedam godina u MAP-u, Radmanović je ocijenio da BiH nije ni blizu NATO-a, zbog čega o tome ne treba „panično govoriti“ ni u BiH ni u RS.

„Lično mislim da kada se primaknemo, ako do toga uopšte dođe, i kada bude trebalo da se donese odluka o pristupanju NATO-u, tadašnja vlast će morati da pozove građane da se izjasne o tome jer se radi o krupnom strateškom projektu za budućnost ovih prostora“, rekao je Radmanović.

Odgovarajući na pitanje da li očekuje dalje pritiske na RS i nakon oktobarskih izbora, Radmanović je rekao da ne očekuje nikakve pritiske, jer će poslije izbora i u RS i u BiH biti dominantna „ista ekipa“ koja je pokazala da je potpuno otvorena na vrstu pritisaka koji nisu vezani za narod o kome odlučuje.

„Podložni smo pritiscima građana koji nas biraju, jer njima odgovaramo, a pritiscima međunarodne zajednice, bez obzira koliko oni bili snažni i od koga dolazili, nismo podložni, a posebno ne ustupcima“, rekao je Radmanović.

On je istakao da se ponekad čini da je jedan dio međunarodne zajednice blago naklonjen prema jednom narodu u BiH, zbog čega su svi iz RS više puta upozoravali da to nije dobro za stabilnost ni BiH, ni Balkana u cjelini i da se to mora promijeniti.

„BiH se može razvijati samo u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom ili će imati problema sa opstankom“, naglasio je Radmanović.

Ostavi poruku