Предсједник Хашког трибунала Патрик Робинсон одбацио је захтјев некадашњег предсједника Народне скупштине Републике Српске Момчила Крајишника да раније буде пуштен на слободу након што је одслужио половину 20-годишње казне, јавио је Бирн.Према пракси Хашког трибинала осуђеник је подобан за раније пуштање уколико је одслужио више од двије трећине казне на коју је осуђен. Како се наводи у Робинсоновој одлуци, Крајишник, који је ухапшен у априлу 2000. године, двије трећине казне одслужиће у августу 2013. године.

Предсједник Хашког трибунала је навео да је Крајишник „показао неке доказе рехабилитације, али да остају веома значајни фактори који не иду у корист ранијег пуштања“.

„Злочини господина Крајишника су веома велики и изазвали су огромне патње. Такође, пракса је Трибунала да је особа подобна за раније пуштање након што је одслужила двије трећине казне, а та чињеница не иде у корист господину Крајишнику“, навео је Робинсон.

У свом захтјеву за раније пуштање Крајишник је навео да ће промовисати помирење на простору бивше Југославије.

„Моја преданост помирењу и побољшању политичке и економске ситуације у БиХ ће бити мој дуг онима који су на било који начин патили због дјела за која сам осуђен“, навео је Крајишник у свом захтјеву, те додао да, ако буде пуштен, намјерава да се врати у свој дом у Сарајеву, води приватни посао, те настави са писањем које је почео у затвору у Великој Британији.

У одлуци предсједника Трибунала се наводи да је Крајишник у прилогу свог захтјева доставио и 28 писама разних политичара, представника невладиних организација, академика и других, који износе своје мишљење о његовом ранијем пуштању, али Робинсон сматра да није на адекватан начин показано зашто је то релевантно за његову одлуку.

Крајишник је у захтјеву за раније пуштање тражио да са бившом предсједницом РС Биљаном Плавшић изједначи период који је провео у притвору и да се период који је до сада одслужио мора узети у корист његовог ранијег пуштања – будући да је провео 50 одсто више времена у притвору од Плавшићеве и да је осуђен за мање озбиљне злочине.

Предсједник Хашког трибунала сматра да се ове двије ствари не могу поредити.

Крајишник је у марту 2009. године правоснажно осуђен на 20 година затвора за депортације, присилно пресељење и злочине над цивилима Бошњацима и Хрватима почињене од априла до децембра 1992. године на подручјима општина Зворник, Бањалука, Сански Мост, Соколац, Прњавор, Братунац, Бијељина, Босанска Крупа и Трново.

Проглашен је кривим и за учешће у удруженом злочиначком подухвату с циљем етничког чишћења територија које су током рата биле под контролом Срба.

Крајишник је првобитно био оптужен са Биљаном Плавшић, бившом предсједницом Републике Српске, која је пред Хашким трибуналом признала кривицу за прогон Бошњака и Хрвата у 37 општина у БиХ, те осуђена на 11 година затвора.

Плавшићева је у октобру 2009. године пуштена раније на слободу, након што је одслужила двије трећине казне.

Ostavi poruku