SHARE

У погледу успјеха нове америчке мисије на Балкану, Република Српска (РС) је што се тиче вођства у далеко бољој ситуацији од Србије, јер је премијер Српске Милорад Додик створио државу која представља острво релативне стабилности у региону, оцијенио је амерички адвокат Џејмс Џорџ Џатрас у књизи “Спашавање мира у Босни” /”Sаving Peаce in Bosniа”/ .

Џатрас истиче да су званичници из администрације Била Клинтона, након што су поново дошли на власт под Бараком Обамом, као свој приоритет поставили обнављање политике САД на Балкану, а контуре њихових настојања су јасне – гушење РС (под изговором унапређивања “дејтонског процеса”) и обезбјеђивање веће међународне подршке за псеудодржаву Косово проглашену од стране Вашингтона.

То се, каже он, може схватити не само као негативан однос према држави Србији, већ и као непријатељство према Србима у цијелом региону.

Џатрас је оцијенио да је премијер Српске Милорад Додик постао “националистички” громобран за сваку могућу увреду, личну или политичку, коју људска злоба може да смисли.

Уживајући јавну подршку без преседана, каже Џатрас, постдејтонски лидер Срба у БиХ Милорад Додик је до сада радикално одбацивао сваки покушај да се редукује дејтонски статус РС.

“Ако се уз то има у виду темпо економског развоја, који је већи не само у односу на муслиманско-хрватску федерацију, него и сусједне Хрватску и Србију, Додик с правом може да тврди да његова држава представља острво релативне стабилности у региону”, истиче амерички адвокат у књизи, чије одломке преноси србијански недјељник “Печат”.

Уз америчку опструкцију преноса надлежности са свемоћног високог представника УН на релативно слабог специјалног представника ЕУ, истакао је Џатрас, Додикова позиција даје Европљанима још један разлог да се упитају колико је сврсисходно да нарушавају деликатни дејтонски баланс “једнаког незадовољства” само зато да би задовољили апсирације “бумеранг генерације из 90-их”.

Џатрас истиче да се доношење Резолуције 171 у Представничком дому америчког Конгреса 12. маја 2009. године може узети као манифест иницијативе о новој мисији САД на Балкану.

“Настала као резултат сарадње иза затворених врата међу члановима комитета, званичницима владе, тинк-танк ‘експертима’ и промуслиманским активистима, Резолуција је одобрена у Одбору за спољне послове акламацијом (без формалног гласања), а у Представничком дому усвојена без формалног пребројавања гласова”, наводи се у књизи “Спашавање мира у Босни”.

Резолуција, истиче амерички адвокат, коју су изабрани представници народа одобрили постаје дио америчке стратегије, у оквиру које се САД обавезују на даљи напредак на Балкану.

Према његовом мишљењу, у свему томе пресудна је илузија о придобијању исламског свијета громогласном подршком муслиманима у БиХ и на Косову као и у периоду који је претходио подршци Бушовој администрацији за унилатералну декларацију о независности косовских Албанаца.

“Ово повлађивање није произвело никакав резултат. У свести муслимана није остало забиљежено да ‘САД помаже муслиманима’, него да је ‘САД предуго безбрижно остао по страни, а да су муслимани били жртвовани’. Ово осјећање болног кајања оригинално су произвели сами заступници муслиманских интереса на Балкану који сада безуспјешно настоје да га капитализују. Тешко да би се могао наћи бољи примјер за крајње неразумијевање које вашингтонски двопартијски естаблишмент испољава када се ради о мотивима, погледу на свијет и методологији глобалног џихадског покрета”, истиче Џатрас.

Суочени смо са тиме, истиче Џатрас, да администрација америчког предсједника Барака Обаме и њени сапутници у обје странке “имају вишак `експерата` и `активиста` који једва чекају да сруше споразум на Балкану, али и са недостатком начина да то учине.

“У данима осеке америчке ‘хиперсиле’ релативна слабост може бити најбоље средство за убризгавање разума у нашу мегаломанску и погрешну спољну политику. Нема сумње да Америци предстоје опасни дани док чекају да и они најограниченији у Вашингтону схвате реално стање ствари, а до тога свакако мора доћи. А док се то не деси, још много штете може да се нанесе, и то не само на Балкану. Али, у сваком случају, кривуља моћи не иде у прилог успеха поновног ангажмана, који има рок двије године, највише, а можда и много мање. Надајмо се да ће то бити крај деструктивне балканске авантуре америчке политике која је осуђена на пропаст”, нагласио је Џатрас.

SHARE

Оставите одговор