Očekivano najsrećniji dan pretvorio se u neočekivano najgori u životu! Mladencima iz Melton Moubraja u Lesteru se na dan venčanja desila serija katastrofalnih događaja. Sve su izdržali i pred Bogom zakleli na večnu ljubav.

Na fotografijama se to ne vidi, ali Vilma (30) i Pol Kesidi (50) iz Melton Moubraja u Engleskoj su se na sopstvenom venčanju mnogo puta uhvatili za glavu, očajni i u neverici, ali nisu odustali.

Idemo redom, pažljivo pratite.

Novopečeni mladenci su u vanbračnoj zajednici živeli desetak godina. Pol poseduje uspešnu špeditersku firmu, imaju dvoje vanbračne dece, ćerku od sedam godina i sina od 18 meseci, još je samo ostalo da konačno ozvaniče svoju vezu i na taj način zaokruže predivnu dekadu iza sebe.

Međutim, venčanje se pretvorilo u najgori dan u životu!

„Kola su krenula nizbrdo“ i pre same ceremonije, još tokom priprema u mladinoj kući. Kenzi Gederkol, sin Polove sestričine koji je trebalo da nosi prsten, imao je napad, i lekari bolnice u Notingemu su mu jedva spasili život.

„Sedeo je ispred mene, i odjednom su mu se oči prevrnule, u sekundi je pomodreo u licu i pao“, prepričava mlada. Pre nego što je stigla hitna pomoć, veštačko disanje mu je dala njegova baka.

Zatim je pred crkvom Svete Marije Polova majka dobila blaži infarkt. Interesantno da se ista ekipa hitne pomoći ponovo našla pred mladencima.

„Potrčao sam ka njoj. Prijatelj ju je već rashlađivao. Mama je insistirala da nastavimo po planu“, kaže Pol.

Lošoj sreći tu nije bio kraj. Onda je jedna od gošći, najbližih prijateljica, obaveštena da joj je umro otac.

„Šta sam mogao da joj kažem? Dobra nam je prijateljica i saosećali smo sa njom“, Polov je komentar.

Šta još može da se desi? 

A onda je 170-oro gostiju prešlo u restoran, verujući da je tu kraj ružnim dešavanjima.

No, nisu pitali decu šta misle o tome. Saidi i Pol, ćerka i sin mladenaca, u odvojenim nezgodama su pali, razbili glave i završili sa posekotinama u bolnici.

„Ovo je najverovatnije bilo najbaksuznije venčanje otkako su ljudi počeli da se žene, ali nismo želeli da odustanemo. Godinama smo odlagali ovaj dan i kada smo konačno odlučili da se venčamo, sve je bilo protiv nas. Najvažnije je, ipak, da smo postali muž i žena“, rekao je Pol.

I za kraj, Pol se nešto pre ponoći vratio do restorana gde mu je bio parkiran automobil. Želeo je majci da odnese lek u bolnicu. No, vozilo je bilo zaključano na hotelskom parkingu. Morao je da ide po sestrina kola.

„Osetili smo olakšanje na kraju dana. Šta bi to još moglo da se desi?“, zapitao se sredovečni mladoženja.

Narednog jutra svi su bar malo odahnuli, jer su deca otpuštena iz bolnice na kućno lečenje, pa su Vilma i Pol dobili priliku da počnu „dozirano“ da se raduju medenom mesecu u Americi, planiranom za jesen.

Mlada je bila na neki način zadovoljna: „Dan je bio noćna mora, polovično divan. Kao da neko nije želeo da se venčamo. Ali uspeli smo“.

Ostavi poruku