SHARE

Свједоци одбране данас су на главном претресу у Лондону тврдили да је политички мотивисан захтјев Србије за изручење некадашњег члана Предсједништва БиХ Ејупа Ганића и да му суђење у Београду не би било фер и поштено.

О томе су највише говориле двије свједокиње одбране – новинарка Радија “Слободна Европа” Гордана Кнежевић, која је 1992. године била замјеница уредника сарајевског листа “Ослобођење” и предсједница Хелшинског одбора за људска права у Србији Соња Бисерко.

На питање адвоката Ганићеве одбране Едварда Фицџералда да ли мисле да је захтјев Србије за изручење политички мотивисан, оне су одговориле потврдно, те устврдиле да Београд жели да докаже да су Бошњаци, а не ЈНА, изазвали рат у БиХ.

Кнежевићева и Бисерко изјавиле су да могуће суђење Ганићу у Београду не би било фер и поштено, да би било политичких утицаја и да би се свједоци, посебно они из БиХ, плашили да дођу због страха да и сами не буду ухапшени.

Оне су оцијениле и да медији у Србији Ганића већ третирају као ратног злочинца.

Тужилаштво није унакрсно испитивало свједоке одбране, али је као свог свједока извело замјеника јавног тужиоца за ратне злочине Србије Милана Петровића, који је настојао да докаже да је рад Суда за ратне злочине потпуно објективан и независан.

Данас је био претпосљедњи дан главног претреса, који би требало да буде окончан у сриједу, пренио је Би-Би-Си.

Ганић је ухапшен 1. марта на аеродрому Хитроу у Лондону на основу потјернице коју је Србија расписала за њим и још 18 лица из БиХ због напада на колону ЈНА у Сарајеву 3. маја 1992. године. Према подацима Центра јавне безбједности Источног Сарајева, у нападима 2. и 3. маја убијена су 42, а рањена 73 припадника ЈНА, док их је 215 заробљено.

Десет дана након хапшења пуштен је из екстрадиционог притвора уз кауцију од 300.000 евра и забрану напуштања Велике Британије до одлуке суда о његовој екстрадицији. Протекла четири мјесеца провео је у кућном притвору.

Вијеће за ратне злочине Вишег суда у Београду покренуло је у децембру 2008. године истрагу против Ганића због сумње да је непосредно, заједно са другим лицима, супротно конкретним споразумима о мирном повлачењу јединица ЈНА из БиХ, издавао наређења за нападе на објекте ЈНА у Сарајеву – војну болницу, Дом ЈНА, колону санитетских возила и војну колону у Добровољачкој улици.

SHARE

Оставите одговор