SHARE

Први пут у историји Шпанија је светски шампион. Холандија није имала снаге да се одупре сталним нападима Дел Боскеових момака. Само три минута пре краја другог продужетка, Андрес Иниеста коначно затресао мрежу Стекеленбурга, и поручио “богињи” да се спреми за пут у Шпанију. “Уклетим” Холанђанима, ни треће финале није донело срећу.

Историја је написана. Шпанцима ће 11. јул 2010. године и Јужна Африка остати урезени у сећању заувек. То је датум када је њихова репрезентација први пут у историји постала шампион света. Многе генерације су покушавале, али нису успеле да догурају даље од осмине финала. Сада, Висенте дел Боске, и његова екипа фантастичних момака јесте. И то много даље. Чак до пехара.

Прву звездицу на дрес “црвене фурије”, “пришио” је Андрес Иниеста, голом у 116. минуту финалног меча са Холандијом. Можда и битније, име Шпаније ће бити исписано на прелепој “богињи” заувек. “Богињи”, коју Шпанци носе кући као највреднији сувенир из најјужније земље “црног континента”.

Холанђанима је “богиња” остала само пуста жеља, коју ће још, бар четири године, сањати сваку ноћ.

Занимљиво, у финалу је виђено много сјајних прилика, невероватних за финале. А, такорећи, ниједна није искоришћена. Тачније, ниједна осим оне Иниестине у 116. минуту меча.

Очекивало се да ће обе екипе ући тврдо у меч, и веома опрезно. То се и десило, мада је почетак протекао у доминацији Шпанаца, који су већ у првих 15 минута направили три добре прилике за гол. Већ у петом минуту меча, шансу је имао Рамос, после центаршута Ћавија, али је Стекеленбург био на месту.

Оно што је било видљиво у игри оба тима је велика борбеност, али и превише груба игра, па је Хауард Веб у првих 20. минута меча показао чак четири јавне опомене, по две на обе стране.

Како је време одмицало, Холанђани су се ослобађали притиска и почели све чешће да угрожавају одбрану „фурије”. Најбољу прилику за гол у првом полувремену имао је Робен, али његов ударац са 17 метара био је лак посао за Касиљаса.

Други део регуларног дела меча био је знатно занимљивији. Већ на самом старту, после прекида, шансу има Капдевила, али се леви бек Шпанаца обрукао, пошто је промашио целу лопту.

Оштра игра наставила се и у другом полувремену, па ће меч између Шпаније и Холандије остати упамћен као финале са највећим бројем жутих картона у историји Мундијала, чак четрнаест.

У 60. минуту у игру улази Хесус Навас, који је унео доста живости у напад „фурије”. Фудбалер Севиље правио је велике проблеме капитену ван Бронкхорсту, али су његови продори по десној нападачкој страни остали без резултата.

Арјен Робен је био најагилнији у редовима „лала”. Брзоноги фудбалер Бајерна у 62. минуту пропустио је шансу утакмице. На асистенцију Снајдера, Робен је прошао кроз одбрану Шпанаца као брзи воз, изашао сам пред голмана Шпаније и само захваљујући прибраности и одличној реакцији Касиљаса, резултат је остао непромењен.

Са друге стране, није се прославио ни Виља. После продора Наваса, лопта стиже до најбољег стрелца Шпаније, али је на време интервенисао Хејтинга, па је најбоља прилика за „фурију” отишла у неповрат.

Одличну прилику има и Серхио Рамос у 77. минуту меча, после корнера Ћавија. Неометан, са седам метара од гола, Рамос главом шутира преко пречке. На другој страни, нова шанса за Робена, али је поново Касиљас спасио своју екипу.

После 90 минута игре без голова ушло се у продужетке. Као по правилу, прву прилику имају Шпанци, и то какву. Резервиста Фабрегас излази сам пред Стекеленбурга, али шутира право у голмана Холандије.

Са друге стране, после корнера Робена, шансу има Матијсен, који не успева да погоди празан гол из тешке ситуације. У следећем нападу, поново сјајна акција Шпанаца, овога пута спетљао се Иниеста и дозволио одбрани „лала” да отклоне опасност.

На почетку другог продужетка, Холандија остаје са играчем мање. Због старта над Иниестом, Хејтинга је „зарадио” другу јавну опомену и Хауард Веб му је показао пут у свлачионицу.

Наравно, ослабљени су Холанђани бројчано, али то и није пресудно у том тренутку, јер је остало још неколико минута до краја меча.

Али, ипак, нису издржали Снајдер и другови до краја. У 116. минуту меча Иниеста постиже гол и доноси огромно славље Шпнцима. Холанђани су окружили Хауарда Веба и помоћне судије, мада ни сами не знају зашто, вероватно бесни због примљеног гола у последњим минутима меча. Али за то су сами криви.

Имали су до краја меча неколико прилика. Такорећи прилика, јер су покушали “бунарењем”, али то, као у 90 одсто случајева, није уродило плодом. Последњи звиждук Енглеза, означио је почетак огромног славља Шпанаца. Наравно, тај звиждук је, у неку руку окончао четвороминутну агонију Холанђана, али и уништио сваку наду да могу до пенала.

Сузе на обе стране, смех код Шпанаца, неверица на лицима Холанђана. Треће финале које играју у историји, није им донело срећу.

За Холандију су играли: Стекеленбург, ван Бронхорст, Хејтинга, Матијсен, Ван дер Вил, ван Бомел, де Јонг, Снајдер, Кујт, Робен, ван Перси. У наставку су играли и Елиа, Брафхајд и Ван дер Варт.

Шпанци су играли у следећем саставу: Касиљас, Серхио Рамос, Пујол, Пике, Капдевила, Ћаби Алонсо, Бускец, Ћави, Инијеста, Педро и Виља. Играли су и Торес, Фабрегас и Навас.

SHARE

Оставите одговор