SHARE

Првог дана главне расправе о захтјеву Србије за изручење бившег члана ратног Предсједништва БиХ Ејупа Ганића, кога Београд оптужује за ратни злочин над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, пред вијећем Суда за екстрадиције у Лондону на површину су изашле занимљиве појединости о свједоку који се неће појавити у Лондону, иако је то можда било планирано.

Представник британског тужилаштва у једном тренутку поменуо је заштићеног свједока А који је српским тужиоцима дао исказ у којем терети Ганића, јавља Би-Би-Си на српском језику.

На питање судије да ли ће тај свједок бити доведен у Лондон тужилац је одговорио да неће зато што је одбрана дошла до имена тог свједока, ступила у контакт са њим и пријетила му.

Ганићеви браниоци су то демантовали. Они су рекли да не знају идентитет заштићеног свједока, али да је та особа повукла исказ против Ганића, наводећи да га је дала након што су јој српски тужиоци понудили награду, пренио је Би-Би-Си.

Замјеник српског тужиоца Милан Петровић рекао је да, према његовим сазнањима, заштићени свједок А није повукао исказ, али да не жели да каже било шта друго, јер би то могло да нанесе штету том свједоку.

Један од Ганићевих бранилаца Стивен Џентл одбио је да одговори на питање како је одбрана дошла до податка да је свједок повукао исказ, додајући да би та прича требало да буде јаснија у наставку процеса.

Пред вијећем Суда за екстрадиције у Лондону данас ће бити настављена главна расправа о захтјеву Србије за изручење бившег члана ратног Предсједништва БиХ Ејупа Ганића, кога Београд оптужује за ратни злочин над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године. За данас је планирано саслушавање свједока. Обје стране имају више свједока, а Србију представља замјеник тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић који води процес.

Ганић је ухапшен 1. марта на аеродрому Хитроу у Лондону на основу потјернице коју је Србија расписала за њим и још 18 лица из БиХ због напада на колону ЈНА у Сарајеву 3. маја 1992. године у коме је погинуло најмање 18 војника, док су 22 рањена. Десет дана након хапшења пуштен је из екстрадиционог притвора уз кауцију од 300.000 евра и забрану напуштања Велике Британије до одлуке суда о његовој екстрадицији. Протекла четири мјесеца провео је у кућном притвору.

Вијеће за ратне злочине Вишег суда у Београду покренуло је у децембру 2008. године истрагу против Ганића због сумње да је непосредно, заједно са другим лицима, супротно конкретним споразумима о мирном повлачењу јединица ЈНА из БиХ, издавао наређења за нападе на објекте ЈНА у Сарајеву – војну болницу, Дом ЈНА, колону санитетских возила и војну колону у Добровољачкој улици.

SHARE

Оставите одговор