SHARE

Процес повратка Срба у Федерацију БиХ готово је ништаван и он се реализује у проценту од два до три одсто, док су Бошњаци то своје право остварили у 70 одсто случајева на подручју Српске, а у више од 80 одсто случајева њихова имовина је обновљена, при чему је то код њих рађено и колективно – рекао је у интервјуу Срни Вељко Стевановић, предсједник Савеза удружења избјеглих, расељених лица и повратника Републике Српске.

“Примјера је више: Козарац, Приједор, Зворник, Корај, Козлук, Јања и све до Вишеграда. И када неко постави питање има ли политике у повратку при реализацији Анекса седам Дејтонског мировног споразума – јасно кажем да је и те како има, односно да је политика у овом сегменту у потпуности заступљена”, објашњава Стевановић.

Он напомиње да је повратак Срба у Федерацију БиХ, за разлику од реализације повратка Бошњака у Републику Српску, драматичан, тежак и готово неоставарив. Стевановић је подсјетио да је имовина Срба у БиХ обновљена тек у односу од 13 одсто, а када је ријеч о Хрватима, тај проценат износи седам одсто.

“Бошњачка имовина је обновљена у 80 одсто случајева, и то јасно говори о укупној слици повратка у БиХ”, рекао је Стевановић и изразио забринутост што Влада Српске најављује да ће послије избора Министартво за избјегла и расељења лица бити, како је рекао, укинуто и припојено неком другом.

“Сјетимо се само примјера села Висори, општина Челић, у коме четири повратника осам година живе без струје. Нема мјеста у БиХ гдје нисмо тражили да се помогне тим људима, три породице су се већ вратиле у Српску због тих проблема, а са простора Федерације БиХ нико није реаговао”, рекао је Стевановић.

Он оцјењује да је “стање алармантно и да власти Федерације БиХ знају зашто и како то раде, али је сада проблем што власти Српске неће да се заинтересују за тај проблем”.

“Што се тиче повратника и њиховог учешћа у институцијама власти у Федарцији БиХ, стање је – нула. Ко је то од Срба повратника негдје запсослен, да се укључио у неку власт”, запитао је Стевановић и поновио да је положај и оно мало Срба који су се вратили драматичан и тежак и да већ сасвим мали број оних који су се вратили у пријератно мјесто живљења поново размишља да дође у Републику Српску због услова у којима тренутно живе.

Сада смо у ситуацији, напомиње Стевановић, да повратници Бошњаци добијају апсолутно све могуће донације – за фасаде, за помоћне објекте, за пољопривредне машине, а Срби понекад “ни по пола темеља, а некада ни толико”, јер им, наводно, није потребно пошто се од осам чланова вратило, на примјер, пет.

“Нажалост, морамо да кажемо да је ситуација оваква деценију и по захваљујући свим властима Српске и инсистирамо на заживљавању фонда за праведну надокнаду. Упутићемо захтјев Министарству за људска права и избјеглице БиХ и свим релевантним институцијама које се баве овом проблематиком да Парламентарна скупштина БиХ што прије и што хитније мора донијети промјену Закона о избјеглим и расељним особама” – најављује Стевановић.

У ревидираној стратегији, која је урађена, мора се што прије донијети закон и поставити рок (најкасније) од шест мјесеци за оснивање фонда о праведној надокнади исто као што имамо и Фонд за повратак, рекао је Стевановић и појаснио да би сва средства која се улажу у Фонд за повратак од надлежних ентитетских министартава, ресорног министарства Брчко дистрикта као и министартва на заједничком нивоу, као и сва кредитна задужења која се у БиХ све више и чешће помињу, након што фонд о правичној надокнади заживи “ишла пола/пола”.

Стевановић је нагласио да у овом савезу, кад говоре о повратку, најчешше кажу да је повратак за Србе завршен “јер онај ко је хтио да се врати он се и вратио”, те да ће у својим захтјевима, када је ријеч о фонду за праведну надокнаду, остати досљедни и свјесни да без својих представника у Парламментарној скупштини БиХ не могу ништа урадити.

“Зато је неопходно испоштовати и оне људе који не желе да се врате на просторе ранијег мјеста живљења. Узећемо само примјер Мутнице код Зенице. Јавност БиХ је у посљедње вријеме упозната да је рудник у Мутници 300 порушених српских објеката затрпао јаловином. Како онда те људе, на примјер, вратити тамо? То само значи и потврђује да нам је фонд о праведној надокнади пријеко потребан”, рекао је Стевановић.

Он тврди да је у посљедње три године Министарство за избјегла и расељена лица Српске “новчано уплатило значајно више средства за повратак Бошњака у Српску него ресорно министарство Федерације БиХ за повратак Срба”.

“Проблем је опет у нашим институцијама, које већ три године заредом финансирају бошњачки повратак, а власт у Федерацији се оглушује о Србе”, рекао је Стевановић и додао да “Срби и у овом погледу сами себи `скачу у стомак`, овај пут нашим повратницима, нашој популацији. Зато смо и дошли у ситуацију у којој смо данас кад имамо Федерацију БиХ чисту од Срба, док Српска чини све за Бошњаке повартнике и има их у свим институцијама власти, и на локалном и на ентитетском нивоу”, рекао је Стевановић.

Како онда, пита Стевановић, да се до 2014, до када би требало да се реализује одредба Анекса седам о питању повратка, за три године ријеши ово питање.

“Ако и након 15 година од Дејтонског мировног споразума, за вријеме када је у БиХ ушло око 15 милијарди КМ за обнову порушене имовине, још имамо 120.000 порушених објеката, неколико хиљада квадратних километара под минским пољима и више од 10 000 станова и одузетих станарских права – како сада у јеку велике економске кризе да за три године обновимо све то. То је немогуће и све ово је само политика”, сматра Стевановић.

Он оцјењује да би повратак у Сарајево, као град “замишљене мултиетничности”‚ требало да буде примјер цијелој БиХ.

“Оно то, нажалост, није. Сматрам да је Сарајево примјер на коме представници међународних институција могу да виде право стање повратка у БиХ”, закључио је у интервјуу Срни Стевановић и додао да би се тада увјерили да повратка за Србе у Федерацију БиХ уопште нема.

SHARE

Оставите одговор