SHARE

Парастосом, паљењем свијећа и полагањем вијенаца код Шаранове бездане јаме у кругу девастираног Спомен-обиљежја на Велебиту у Хрватској данас је одржан први комеморативни скуп посвећен јадовинским жртвама комплекса усташких логора у којима су на најсвирепији начин убијене 40 123 особе, углавном Срби.

Парастос јадовинским жртвама служио је владика горњокарловачки Герасим уз саслужење више свештеника Епархије горњокарловачке, док је молитву за мртве проповиједао рабин загребачки Лућано Прелевић.

Вијенце на Шаранову бездану јаму положили су предсједник Хрватске Иво Јосиповић, у име државе Србије први савјетник предсједника Србије Млађан Ђорђевић, а у име предсједника Владе Републике Српске Милорада Додика његов савјетник Саво Лончар.

На спомен обиљежје вијенце су положили предсједник Удружења потомака и поштовалаца комплекса усташких логора Јадовно 1941. из Бањалуке Душан Басташић, делегација Српског народног вијећа из Хрватске, Самосталне српске демократске странке, СУБНОР-а, антифашистичких удружења у региону, те потомци и поштоваоци јадовинских жртава.

Након полагања вијенаца и цвијећа јадовинским жртвама на Спомен-обиљежју, учесницима комеморативног скупа обратили су се предсједник Удружења “Јадовно 1941” из Бањалуке Душан Басташић, предсједник Српског народног вијећа из Хрватске Милорад Пуповац, предсједник Савеза антифашистичких бораца Хрватске Мирко Мећава, предсједник Координације јеврејских општина Хрватске и предсједник Хрватске Иво Јосиповић.

Нако тога, познати српски историчар Ђуро Затезало одржао је час историје за присутне под називом “Јадовно, комплекс усташких логора, први планирани ликвидациони центар у Независној држави Хрватској /НДХ/”.

Комеморативном скупу присуствовали су Невенка Тадић, мајка предсједника Србије Бориса Тадића, предсједник Српског народног вијећа града Загреба Саша Милошевић, предсједник Удружења избјеглих Срба из Хрватске са сједиштем у Београду Милојко Будимир, директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић, представници “Веритаса”, као и многобројни потомци и поштоваоци јадовинских жртава из Хрватске, БиХ, Србије и других земаља региона.

Други дио комеморације одржан је на Спомен подручју логора Слана на острву Пагу.

Јадовно је био усташки логор у који су 1941. године усташе одводиле жртве свог терора да би их тамо побиле. Налазио се у долини на Велебиту на простору од 1.250 метара, ограђен бодљикавом жицом високом четири метра, а око жице била је постављена стража у дубину од једног километра.

Заточеници, већином Срби, најприје би стизали у госпићку казнионицу, гдје се вршио распоред за логоре. У логор Јадовно се ишло од Госпића преко села Трновца.

Нераван терен у логору заточеници су морали изравнати и на њему направити заклоне од грања. Радили су по цијели дан до изнемоглости, уз готово никакву храну. На пет километара од логора налазила се јама у коју су усташе повремено бацале заточенике, преклане над самом јамом.

Посљедњу групу од 1 500 људи усташе су побиле митраљезима у августу 1941. У мају, јуну и јулу 1941. године у Госпић је стизало дневно по хиљаду људи, жена и дјеце, већином Срба. Рачуна се да је крашка јама поред логора Јадовно прогутала око 35 000 жртава.

Главни злочинци у Госпићу и Јадовну били су још до рата познате усташе Јуцо Рукавина, Јурица Фрковић, Стјепан Рубинић, Томљеновићи и други. Они су и били главни творци и заповједници логора Јадовно, од првих дана НДХ.

О начину ликвидирања жртава у Јадовном постоје бројна свједочења, па чак и о томе да су логораше, често и полуживе, а некад и сасвим живе, заточенике бацали у јаме.

Најчешће су их везивали жицом за руке, по двадесетак или и више у групи, а онда су само прве убијали кундаком, маљем или неким другим предметом, па их онда гурали у јаму, а они су за собом неминовно повлачили остале. Отуда се по Лици и до данас прича да су се из јаме могли чути људски крици и вапаји током неколико дана или ноћи.

Зидине логора и спомен плоче порушене су 1991. године.

SHARE

Оставите одговор