SHARE

Никада тако велики број Фламанаца није гласао за странку која тежи или независној Фландрији или у најмању руку великој аутономији у оквиру Белгије – коментарише радио “Дојче веле”.

Фламански националисти однијели су побједу на парламентарним изборима. Њихов циљ је јасан: формирање своје државе која ће бити независна од сиромашног валонског дијела. Шта се може догодити с Белгијом?

Истовремено, велики број Валонаца гласао је за социјалисте. Они су жељели потпуно супротно: јачање заједничке државе и унутарбелгијске солидарности.

Отворени сепаратиста Барт де Вевер, шеф Нове фламанске алијансе, и валонски шеф социјалиста Елио ди Рупо имају незахвалан задатак да формирају владу за цијелу Белгију.

Де Вевер не би требао дозволити да коалициони преговори пропадну, мислећи да ће се на тај начин приближити остварењу свог циља – самосталне Фландрије. Већина Фламанаца жељела је и жели јединство државе. И управо у тренутку финансијске и економске кризе бирачи, прије свега, очекују јако вођство, сматра “Дојче веле”.

Нова влада мора провести реформу државне стуктуре. Фламанцима се мора понудити још више децентрализације и у питањима финансијске политике како би се сепаратистима одузео “вјетар у леђа”. Истовремено, морају бити ријешени проблеми с којима се суочава изборни круг у који спада Брисел и околина.

Тамо велики број Фламанаца протестује, јер се све више франкофона сели у фламанско подручје при чему захтијевају испуњење својих језичких права. Ипак, радикални Фламанци морају увидјети да они усред Европе у 2010. години не могу бити острво које је чисто у језичком и етничком смислу.

Осим тога, не би требали бити тако сигурни да ће њихово релативно веће богатство у односу на Валонце заувијек потрајати. Економско стање се може промијенити, а онда би можда они могли бити упућени на тражење солидарности.

Али, као да политички односи у земљи нису већ довољно компликовани – Белгија од 1. јула преузима предсједавање ЕУ. То се догађа у вријеме егзистенцијалне економске и финансијске кризе која све више постаје и политичка криза.

Већ сада се може предвидјети: Белгији као земљи на челу ЕУ неће поћи за руком да буде лидер Уније, јер ће се њени политичари бавити готово само унутрашњим питањима. Као и увијек када такво вођство недостаје рупе ће попунити велике државе чланице ЕУ – наводи “Дојче веле”.

SHARE

Оставите одговор