SHARE

Фламанска сепаратистичка странка “Нови фламански савез” освојила највише гласова у Фландрији, указују прелиминарни резултати избора у Белгији. Избори би могли да буду земљотрес без преседана у историји наше земље, поручују белгијски политичари.

Сепаратистичка партија која заговара независност фламанског од франкофонског дела Белгије, Нови фламански савез (НВА), је на путу да победи на ванредним парламентарним изборима, показују први непотпуни резултати.

На основу трећине пребројаних гласова, Министарство унутрашњих послова процењује да је Нови фламански савез, на основу две трећине пребројаних гласова, освојио 31 од 150 посланичких места, што је за 23 више него што је раније имала.

Тако је НВА, која је до сада важила за слабу партију, постала најјача странка у Фландрији, северном делу Белгије чији становници говоре фламански, дијалекат холандског језика.

То је први пут да странка која се отворено залаже за цепање државе добије највећи број гласова. Фламански сепаратисти захтевају већу самосталност и прете да ће у противном тражити отцепљење Фландрије од Белгије.

Лидер НВА Бар де Вевер рекао је да је на Франкофонима да омогуће функционисање Белгије. Његова партија је оптуживала Валонију, сиромашнији део Белгије, да је лошим управљањем удвостручила незапосленост у Фландрији.

Фламански демохришћани (ЦДВ), премијера Ива Летерма, који су до избора били најјача странка у Фландрији, освојили су 17,5 посто гласова.

Трећа странка у Фландрији су фламански либерали Опен ВЛД са 14,5 одсто гласова. Екстремно десна странка Влаамс Беланг (Фламански интерес) освојила је 12,5 одсто гласова.

“Избори би могли да буду земљотрес без преседана у историји наше земље”, рекао је лидер фламанске Либералне партије Александар Декру.

“Линвистички рат”

Кампању уочи избора обележио је “лингивстички рат” између Белгијанаца чији је матерњи језик француски, и оних који говоре фламански језик.

“Белгијски развод на дну изборних кутија”, насловио је чланак о изборима у Белгији француски лист Фигаро, док британски лист Индепендент пише да избори могу довести до “распада Белгије”.

Барт де Вевер се у кампањи залагао да се регионима да већа аутономија, а није искључио ни мирно раздвајање Фландрије и Валоније по “чехословачком рецепту”.

Међутим, ако постане премијер Белгије, оцењује агенција АП, де Вевер ће предводити коалициону владу, што ће га приморати да ублажи захтеве за самосталност Фландрије.

Званичници Европске уније страхују да би велике тешкоће у формирању новог савезног, по уставу обавезног фламанско-валонског кабинета не доведу и до поремећаја у деловању установа ЕУ.

Белгијски премијер у оставци Ив Летерм саопштио је да је Белгија већ увелико спремила и логистику и програм председништва ЕУ, а белгијски званичници су ставили до знања да ће у многоме вођење европских послова ионако препустити новим челницима институција – високом представниику за спољну и безбедносну политику Кетрин Ештон, као и председавајућем Савету ЕУ Херману ван Ромпеју, који је Белгијанац.

Сматра се да би “пуцање Белгије” утицало неповољно на ионако дубоку кризу око стабилности евра, који је и белгијска валута.

Парламент Белгије распуштен је 6. маја, пошто су из коалиционе владе премијера Летерма у априлу изашла фламанска Либерална партија, после пет месеци од њеног формирања.

Фламанци, који живе на северу земље, чине 60 одсто становника Белгије, а Валонаца, који живе на југу, има 31 одсто.

SHARE

Оставите одговор