Flamanska separatistička stranka „Novi flamanski savez“ osvojila najviše glasova u Flandriji, ukazuju preliminarni rezultati izbora u Belgiji. Izbori bi mogli da budu zemljotres bez presedana u istoriji naše zemlje, poručuju belgijski političari.

Separatistička partija koja zagovara nezavisnost flamanskog od frankofonskog dela Belgije, Novi flamanski savez (NVA), je na putu da pobedi na vanrednim parlamentarnim izborima, pokazuju prvi nepotpuni rezultati.

Na osnovu trećine prebrojanih glasova, Ministarstvo unutrašnjih poslova procenjuje da je Novi flamanski savez, na osnovu dve trećine prebrojanih glasova, osvojio 31 od 150 poslaničkih mesta, što je za 23 više nego što je ranije imala.

Tako je NVA, koja je do sada važila za slabu partiju, postala najjača stranka u Flandriji, severnom delu Belgije čiji stanovnici govore flamanski, dijalekat holandskog jezika.

To je prvi put da stranka koja se otvoreno zalaže za cepanje države dobije najveći broj glasova. Flamanski separatisti zahtevaju veću samostalnost i prete da će u protivnom tražiti otcepljenje Flandrije od Belgije.

Lider NVA Bar de Vever rekao je da je na Frankofonima da omoguće funkcionisanje Belgije. Njegova partija je optuživala Valoniju, siromašniji deo Belgije, da je lošim upravljanjem udvostručila nezaposlenost u Flandriji.

Flamanski demohrišćani (CDV), premijera Iva Leterma, koji su do izbora bili najjača stranka u Flandriji, osvojili su 17,5 posto glasova.

Treća stranka u Flandriji su flamanski liberali Open VLD sa 14,5 odsto glasova. Ekstremno desna stranka Vlaams Belang (Flamanski interes) osvojila je 12,5 odsto glasova.

„Izbori bi mogli da budu zemljotres bez presedana u istoriji naše zemlje“, rekao je lider flamanske Liberalne partije Aleksandar Dekru.

„Linvistički rat“

Kampanju uoči izbora obeležio je „lingivstički rat“ između Belgijanaca čiji je maternji jezik francuski, i onih koji govore flamanski jezik.

„Belgijski razvod na dnu izbornih kutija“, naslovio je članak o izborima u Belgiji francuski list Figaro, dok britanski list Independent piše da izbori mogu dovesti do „raspada Belgije“.

Bart de Vever se u kampanji zalagao da se regionima da veća autonomija, a nije isključio ni mirno razdvajanje Flandrije i Valonije po „čehoslovačkom receptu“.

Međutim, ako postane premijer Belgije, ocenjuje agencija AP, de Vever će predvoditi koalicionu vladu, što će ga primorati da ublaži zahteve za samostalnost Flandrije.

Zvaničnici Evropske unije strahuju da bi velike teškoće u formiranju novog saveznog, po ustavu obaveznog flamansko-valonskog kabineta ne dovedu i do poremećaja u delovanju ustanova EU.

Belgijski premijer u ostavci Iv Leterm saopštio je da je Belgija već uveliko spremila i logistiku i program predsedništva EU, a belgijski zvaničnici su stavili do znanja da će u mnogome vođenje evropskih poslova ionako prepustiti novim čelnicima institucija – visokom predstavniiku za spoljnu i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton, kao i predsedavajućem Savetu EU Hermanu van Rompeju, koji je Belgijanac.

Smatra se da bi „pucanje Belgije“ uticalo nepovoljno na ionako duboku krizu oko stabilnosti evra, koji je i belgijska valuta.

Parlament Belgije raspušten je 6. maja, pošto su iz koalicione vlade premijera Leterma u aprilu izašla flamanska Liberalna partija, posle pet meseci od njenog formiranja.

Flamanci, koji žive na severu zemlje, čine 60 odsto stanovnika Belgije, a Valonaca, koji žive na jugu, ima 31 odsto.

Ostavi poruku