Nekadašnji britanski premijer Toni Bler priznao na javnom saslušanju o ratu u Iraku da Sadam Husein nije bio najveća pretnja posle terorističkih napada u SAD 11. septembra 2001. godine. Sporazum Buša i Blera „potpisan u krvi“, naveo bivši britanski ambasador u Vašingtonu.

Toni-Bler-1Sedam godina posle svrgavanja Sadama Huseina i skoro tri godine od stupanja Gordona Brauna na čelo britanske vlade, pitanje britanskog učešća u ratu u Iraku 2003. godine, i dalje izaziva bes i ogorčenje kod mnogih Britanaca.

Dok su demonstranti na ulicama Londona uzvikivali „Toni Bler – ratni zločinac“, pred Istražnom komisijom, bivši premijer Toni Bler svedočio je o angažovanju Velike Britanije u  Iraku.

Bivši premijer je priznao da Sadam Husein nije bio najveća pretnja posle terorističkih napada u SAD 11. septembra 2001, ali se posle tog napada znatno promenila njegova procena rizika da teroristi dođu do oružja za masovno uništenje.

Bler je britanskoj komisiji, formiranoj sa ciljem da se sagleda uloga Londona u iračkom ratu, rekao da je njegova sporna odluka da podrži američku invaziju na Irak 2003. godine, bila motivisana strahom od novog, još smrtonosnijeg, terorističkog napada.

„Sadam Husein objektivno nije uradio više, naše opažanje rizika se promenilo. Da su ti ljudi inspirisani religioznim fanatizmom mogli da ubiju 30.000, oni bi to uradili. Od tog trentuka Iran, Libija, Severna Koreja, Irak, sve je to moralo da se okonča“, rekao je Bler.

Bivši britanski premijer istakao je da je pre svega razmatrao da pošalje „apsolutno snažnu, jasnu i nepopustljivu poruku“ da posle 11. septembra 2001. godine, režimi koji razvijaju oružje za masovno uništenje moraju to da prestanu.

Bler, koji je izgledao napet, čvrsto držeći dokumenta, seo je pred Istražnu komisiju o Iraku, kojoj je vlada dala mandat da detaljno ispita događaje od 2001. godine do invazije na Irak, a koji su doprineli odluci Londona da su uključi u tu operaciju.

Očekuje se da će Bler biti upitan o optužbama da je njegova vlada toliko bila odlučna u nameri da svrgne tadašnju autoritarnu iračku vlast da je preuveličavala obaveštajne izveštaje o navodnom iračkom oružju za masovno uništavanje.

Takođe će biti pitan kada je tačno ponudio tadašnjem predsedniku SAD Džoru Bušu podršku za invaziju. Neki od učesnika tih događaja navode da je Bler obećao podršku još aprila 2002. godine, više od godinu dana pre nego što je britanski parlament odobrio vojnu intervenciju.

Bivši britanski ambasador u Vašingtonu Kristofer Mejer rekao je da veruje da je sporazum Buša i Blera „potpisan u krvi“ na imanju američkog predsednika aprila 2002. godine.

Dvojica državnika su tada istakla da postoje dokazi da nekadašnji lider Iraka, Sadam Husein, poseduje oružje za masovno uništenje, koje je u stanju da aktivira u roku od 45 minuta.

To je objavljeno i u dosijeu u septembru 2002. godine, iako se kasnije ispostavilo da biološko i hemijsko oružje ne postoji.

Bler je naveo da jedina stvar na koju se obavezao u tom susretu bila da će sarađivati oko pitanja iračkog lidera Sadama Huseina. Prema njegovim rečima, drugi svetski lideri nisu na isti način razmišljali o Iraku.

„Iako se mentalni sklop Amerikanaca dramatično promenio posle 11. septembra, i iskreno, moj, kada sam razgovarao sa ostalim liderima, posebno u Evropi, nisam imao isti utisak“, rekao je Bler.

Predsedavajći komisiji Džon Čilkot rekao je da pitanja nastoje da otkriju kako je i zašto došlo do intervencije, ali je upozorio da će biti razočarani oni koji se nadaju da će Bler biti u problemima. „Istraga nije suđenje“, rekao je Čilkot.

Protesti tokom Blerovog saslušanja

Odluka o slanju 45.000 britanskih vojnika u Irak, najkontroverznija koju je Bler doneo tokom 10-godišnje vladavine, izazvala je buru protesta, podelu među laburistima i optužbe da je premijer obmanuo javnost u vezi sa razlozima za ulazak u rat.

Članovi porodica nekih od 179 britanskih vojnika ubijenih u Iraku priključili su se grupi od stotinak demonstranata ispred sedišta istražne komisije u centru Londona.

„Pravo pitanje na koje treba odgovoriti jeste da li će Toni Bler na kraju biti izveden pred tribunal za ratne zločine u Hagu“, rekao je Endrju Marej, predsedavajući koalicije „Zaustavite rat“.

Blerovo svedočenje pred komisijom moglo bi, prema oceni britanske agencije, da nanese štetu ne samo njemu lično, već i laburističkoj vladi premijera Brauna, koji je u vreme rata u Iraku bio ministar finansija.

„Ovaj dan je od ključnog značaja za njega, za britansku javnost i za britanski moralni autoritet u svetu“, smatra Entoni Seldon, politički komentator i Blerov biograf.

Ostavi poruku