Сутра, 22. јануара, навршава се 17 година од страдања Срба на Равним Котарима 1993. године у акцији хрватске војске „Масленица“, а за овај злочин још нико није одговарао.

Maslenica-1У овој агресији на српској страни погинуло је 348 војника и цивила, међу којима 35 жена и троје дјеце млађе од 12 година, осам лица се још води на листи несталих, док је у збјеговима умрло још 165 лица, углавном старијих – подсјећа се у саопштењу „Веритаса“.

У саопштењу се наводи да су 22. јануара 1993. године хрватске оружане снаге извршиле агресију, под кодним називом „Масленица“, на јужне дијелове Републике Српске Крајине (РСК).

Ова, трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН, извршена је у току реализације „Венсовог плана“, којим је, годину дана раније, РСК стављена под заштиту мировних снага УН (УНПРОФОР).

Наредних неколико дана хрватске оружане снаге су успјеле да заузму неколико десетина квадратних километара на Равним Котарима, укључујући аеродром „Земуник“ и неколико висова на Велебиту и да преузму контролу над браном и хидроелектраном „Перућа“.

У овој агресији највише су страдала три српска села: Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, као и етнички мјешовита села: Мурвица, Црно, Земуник Горњи, Пољица и Ислам Латински.

Срби из ових села убијени су, прогнани или одведени у затворе и логоре, њихова богата имања су опљачкана, опустошена и уништена, а културни споменици, гробља и цркве девастирани, оскрнављени или порушени.

Међу њима су били и Двори Јанковић Стојана у Исламу Грчком са црквицом св. Георгија (1675) – у којој је сахрањен познати књижевник Владан Десница – и цркве св. Георгија (1567) у Смоковићу и св. Илије (1872) у Кашићу.

Један од тежих злочина, већ првог дана агресије, десио се на превоју Мали Алан на Велебиту, у непосредној близини осматрачнице УНПРОФОР-а, када су припадници хрватске специјалне полиције, мучки из засједе измасакрирали 22 припадника Српске војске Крајине (СВК) с подручја Грачаца.

Операцију “Масленица” планирали су и извели Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Мирко Норац и Младен Маркач, уз знање и одобрење Фрање Туђмана, тадашњег предсједника државе и врховног команданта оружаних снага Хрватске, који су већ тада били или су накнадно унапријеђани у чинове генерала.

У вријеме ове агресије начелник артиљерије сектора „Велебит“ био је Агим Чеку, донедавно предсједник владе Косова, од чијих граната је, усљед неселективног гранатирања по дубини подручја општина Бенковац и Обровац, највише и страдало цивила.

Иако је агресија извршена на заштићену зону УН и пред очима многобројних припадника УНПРОФОР-а, до сада, ни пред међународним ни пред домаћим судовима, нико није процесуиран за злочине над Србима почињене у овој акцији.

Седамнаест година након ове агресије и четрнаест и по година по престанку рата, равнокотарска села су још, на срамоту и хрватске државе и међународне заједнице, „сива зона“ повратка прогнаних Срба – наводи „Веритас“.

Ostavi poruku