Насловна Моја Република Географија

Географија

Република Српска је државни ентитет, настао по завршетку троипогодишњег грађанског рата (1992-1995) Дејтонским мировним споразумом и потписивањем мира у Паризу 14 децембра 1995. године. Република Српска је данас парламентарна република са ограниченим међународним субјективитетом. Стога она неке своје интересе остварује посредством заједничких органа власти на нивоу Босне и Харцеговине као медјународно признате државе. Главни град Републике Српске је Српско Сарајево, а највећи град Бања Лука са више од 200.000 становника представља административни, привредни и културни центар Републике Српске.

Положај, величина и границе
Територија Републике Српске налази се измедју 42°° 33 ‘ и 45°° 16 ‘ сјеверне гео-графске ширине, те 16°°11 ‘ и 19 °° 37 ‘ источне географске дужине. Заузима мањи дио јединственог српског етничког простора западно од Дрине, односно захвата сјеверни и источни дио геопростора Босне и Харцеговине. Велики дио спрског геопростора је према Дејтонском споразуму остао изван Републике Српске – дио Крајине, Озрена, Посавине и Херцеговине, дијелови Подриња, сарајевске котлине, те дио Јадранског приморја. Република Српска има површину од 25053 км квад. или 49% територије Босне и Харцеговине на којој живи 1.391.503 становника, што је сврстава медју најмање европске земље.

Република Српска спада у групу контитенталних земаља – нема значи излаза на море, што је карактиристика земаља са неповољним географским положајем. Међутим, за опстанак и развој неке земље није одлучујуће то да ли има или нема излаз на море (нпр. Чешка, Швајцарска, Аустрија и др). Република Српска је смјештена на контакту двију великих природно-географских и друштвено-економских регионалних цјелина-панонске и медитеранске. У саобраћајно-географском смислу овакав њен положај има посебан значај, јер је просјецају виталне комуникационе везе. То се првенствено односи на меридијански правац који међусобно повезаним ријечним долинама Босне и Неретве, пресјецајући динарски планински комплекс повезује средњоевропску и медитеранску макрорегију. Ништа мањег значаја није нити упоредни правац који повезује Републику Српску са централнобалканским и западноевропским простором. У том погледу је неопходно истаћи важност излаза Републике Српске на ријеку Саву којом се веже на европску ријечну саобраћајницу Рајна-Мајна-Дунав. Дакле, простор Републике Српске представља спону Панонског и Јадранског басена, с једне стране и Западне Европе и централног Балкана, с друге стране. Тако детерминисан њен положај у геополитичком смислу има двојак карактер – у мирнодопским приликама он је позитиван, док је у ратним условима, нарочито ако се има у виду издуженост и изломљеност граница он постаје изузетно неповољан.

Величина, облик и границе Републике Српске
Границе Републике Српске су одређене међународно признатом границом према СР Југославији и Републици Хрватској и међуентитетском границом према Федерацији Босне и Харцеговине. И једна и друга је успостављена без поштовања основних принципа разграничења међу народима (етнички, историјски, природно-географски, функционално-економски, војнострате{ки и др). У односу на површину своје територије Република Српска има несразмјерно дуге и неправилне границе. Оне су јако издужене и изломљене правећи на појединим мјестима уске појасеве (тзв. «џепове») којима се вежу српски простори. Такав најужи и најосетљивији појас је онај око града Брчко чија је ширина свега 5 км. Укупна дужина границе Републике Српске износи око 2170 км, од чега на међуеннтитетску границу отпада 1080 км. Ако би територија Републике Српске са површином коју има била у облику круга, укупна дужина њених граница би онда износила свега 561 км. То значи да је коефицијент разуђености границе 3,6 што је ријеткост у свијету, и једино би се могла поредити са Чилеом.

Република Српска има атипичан облик државног територија чији је сјеверни дио издужен у правцу запад-исток, а источни у правцу сјевер-југ. Овакав необичан облик представља отежавајућу околност унутрашње комуникације и економске интеграције међусобно удаљених западних и јужних дијелова Републике, па се тиме поставља проблем и њене цјеловитости.

Природне одлике
Природне одлике Републике Српске су веома сложене, што је резултат њене припадности различитим природногеографским цјелинама и њиховој геоморфолошкој еволуцији.

У геоморфолошком изгледу на простору Републике Српске се смјењују различити облици. У сјеверном перипанонском дијелу брежуљкасти терени изграђени од кенозојских наслага постепено се спуштају у равничарске просторе са алувијалним заравнима и ријечним терасама који уједно чини и најплоднији дио Републике Српске. На том простору издижу се само неколико усављених планина – Козара, Просара, Мотајица, Вучијак и Требовац, те крајњи сјеверо-источни огранци Мајевице. Према југу равничарски простор преко брежуљкастог терена прелази у планинско подручје које заузима и највећи дио површине Републике Српске.