Насловна Предсједници Радован Караџић

Радован Караџић

Dr Radovan Karadzic

Датум рођења: 19. јун 1945.
Меjсто рођења: Петњица (ДФЈ, сада Црна Гора)
Супружник: Љиљана Зелен-Караџић
Политичка партија: Српска демократска странка
Професија: психијатар
Мандат(и)
1. председник Републике Српске
7. април 1992 — 19. јул 1996.
Наследник: Биљана Плавшић

 

Др Радован Караџић (Петњица код Шавника, 19. јун 1945) српски је политичар, први председник Републике Српске те један од оснивача и први председник Српске демократске странке (тада СДС БиХ).

Караџићев отац Вуко био је занатлија, обућар и кројач. Свирао је гусле, двојнице и дипле. Караџићи су пореклом са Косова и Метохије, потом су живели у Лијевој Ријеци, Бањанима и под Дурмитором. Основну школу завршио је у Никшићу. Са 15 година дошао је у Сарајево и уписао медицинску школу, а после тога и медицински факултет (специјализовао је неуропсихијатрију) у Сарајеву. Део школовања провео и у САД. Радио је у болници у Сарајеву као психијатар (стручњак за депресије). Ожењен је Љиљаном Зелен-Караџић и има децу Соњу и Сашу. По националности је Србин – православац и крсна слава му је Свети Архангел Михаил. Прву књигу је написао 1966. године.

Политиком је почео интензивно да се бави 1990. године када је изабран за председника СДС-а. У току 1991. године Радован Караџић се, као члан Координационог тела Конвенције о Југославији, на чијем је челу био Драган Ђокановић, председник Демократске странке федералиста, залагао за очување демократизоване савезне државе. С обзиром да су муслиманске и хрватске странке из Босне и Херцеговине биле против останка БиХ у саставу Југославије, Караџић се, са другим српским политичарима из БиХ, наредне 1992. године, ангажовао на стварању Републике Српске која је Србима, у Босни и Херцеговини, требала очувати останак у југословенској федерацији. Сматра се изузетно стрпљивим, сталоженим, слаткоречивим и вештим преговарачем. Изабран је за председника Републике Српске 12. маја 1992. године и остаје на тој функцији све до 30. јуна 1996. године.

 

Библиографија

  • 1968: Лудо Копље
  • 1971: Памтивек
  • 1982: Има чуда – нема чуда
  • 1990: Црна бајка (Свјетлост, Сарајево)
  • 1992: Рат у Босни: како је почело
  • 1992: Словенски гост ISBN 86-379-0370-3 (86-379-0370-3)
  • 1994: Има чуда, нема чуда
  • 2001: Од Лудог копља до Црне бајке (Добрица књига, Нови Сад) ISBN 86-83587-10-X (86-83587-10-X)
  • 2004: Чудесна хроника ноћи (ИГАМ, Београд) ISBN 86-83927-13-X (86-83927-13-X)
  • 2005: Под леву сису века (Књижевна заједница Вељко Видаковић, Ниш)

Признања

  • Књижевна награда Јован Дучић за поезију 1969
  • Књижевна награда Михаил Шолохов за 1994., Удружења руских писаца за књижевни допринос .
  • Орден Републике Српске, 1994

Фотогалерија

Оставите одговор