SHARE
У прошле двије деценије држављанства БиХ одрекло се 73.573 лица, а само у прошлој години 4.385. Разлози су стицање држављанства неке друге земље која тражи одрицање, остваривање разних права, а у посљедње вријеме један од уочљивијих трендова јесте исписивање из књиге држављана ради студирања у иностранству.

У просјеку се годишње око 3 и по хиљаде лица одрекне бх. држављанства. Рекордер је 2003.година са више од 9 хиљада. И прошла је имала повећање – 4.385, а разлог је, сматрају надлежни, што су многе државе због укупне безбједносне ситуације почеле ажурирање својих евиденција.

“Највише држављана БиХ одриче се држављанства БиХ ради стицања држављанства Њемачке, Аустрије, Словеније, нешто мање, али значајне су бројке и оних који се одричу ради стицања држављанства Чешке, Данске, Норвешке”, изјавио је помоћник министра цивилних послова за држављанство и путне исправе Милан Зјајић.

Земље англо-саксонског правног система за сада не траже зарад свог одрицање другог држављанства, али могуће је да и ту дође до промјене усљед актуелне глобалне безбједносне ситуације, што Аустралија већ најављује.

Истовремено, са Шведском, Србијом и Хрватском постоје споразуми о двојном држављанству, а жеља је и са Црном Гором. Како год, мање лица са бх. пасошем није никакво изненађење за демографе.

“Није изненађење зато што је БиХ историјски емиграциони простор, значи увијек је више одлазило људи са ових простора него што је долазило у БиХ, тај тренд је генерисао рат, кад је из БиХ у току рата отишло 1.100.000 људи, од тих милион и 100 хиљада људи се није вратило нити жели да се врати 527 хиљада, е онда иду послијератни миграциони токови гдје смо изгубили такође огроман број људи”, истиче демограф Стево Пашалић.

Лица која се одричу бх. држављанства нису дужна да саопште разлоге због којих то чине. Ипак, из неформалних разговора се закључује да је то остваривање различитих права у другим земљама, као што су сигурнији радно-правни статус, олакшано путовање, право на посједовање некретнина, студирање и слично.

“У задње вријеме тенденција да имамо све више случајева, да је то због студирања, а све мање су ови други разлози у питању, а то са друге стране говори и о профилу, старосној доби оних који се одричу држављанства БиХ”, каже Милан Зјајић.

С обзиром на интензивиране миграционе токове у Европи, вјероватно је да ће се број одласка из БиХ и даље повећавати. Пашалић истиче да правац иде из земаља у транзицији, међу којима је и БиХ, ка развијеним земљама западне Европе, прије свега Њемачкој која је прошла транзицију, има неповољну демографску слику и којој и данас треба радника.

“Њемачка још увијек треба близу 700.000 радника, има уговор са Агенцијом за рад и запошљавање БиХ на око 200.000, дакле, поред тога одлазе и млади људи на студије, рецимо у Бечу су врло примамљиве те студије, јер је до сад то било бесплатно, тако да свеукупно то су највећи демографски губици у БиХ, дакле миграциони губици”, каже демограф Стево Пашалић.

Они који се одрекну, имају право и да поново стекну бх. држављанство. Довољна је једна година боравка у БиХ и одрицање од држављанства које су у међувремену стекли.

Жељело се, кажу надлежни, омогућити онима који студирају да се врате и као стручњаци запосле у БиХ, али и онима који након пензионисања желе поново да живе у БиХ.

За сада су такви случајеви забиљежени у Републици Српској, јер је Федерација каснила са усагалашавањем законске регулативе.

SHARE

Оставите одговор